Закон о инспекцијском надзору – добар путоказ за припрему прописа

У скупштинској процедури се од 3. марта 2015. налази предлог дуго очекиваног и припреманог Закона о инспекцијском надзору, чије усвајање би, између осталог, требало да помогне и у сузбијању неких облика корупције. Наиме, доношење посебног закона о инспекцијском надзору је било предвиђено још пре десет година, када је усвојен Закон о државној управи, а припреме акта који се сада налази у Скупштини почеле су још у јулу 2013.

Како се каже у образложењу, циљеви који се овим системским законом постижу су:

§ већи ниво усклађености пословања и поступања надзираних субјеката са законом и другим прописом;
§ делотворније управљање јавним ризицима и боља заштита законом и другим прописом заштићених добара, права и интереса;
§ елиминација или битно умањење арбитрерности, неуједначености, самовоље, коруптивности и других могућих злоупотреба у покретању и спровођењу инспекцијског надзора, неоправдане учесталости и трајања инспекцијског надзора код једних и изостанка овог надзора код других привредних субјеката;
§ подршка одрживом пословању и развоју привредних субјеката у складу са прописима и ширење круга привредних субјеката чије је пословање усклађено са прописима преко превентивне функције инспекцијског надзора;
§ смањење административног терета привреде и успостављање одрживости тог стања;
§ унапређење слободне тржишне утакмице и заштите конкуренције;
§ већа правна предвидивост, сигурност и извесност;
§ боља алокација ресурса инспекција;
§ унапређење пословног окружења и инвестиционе климе.

Транспарентност – Србија је пратила остваривање пет препорука из „Студије о унапређењу законодавног поступка у Републици Србији“ на примеру припреме нацрта овог закона.

Припрема овог закона је по много чему била пример добре праксе.

Као прво, може се истаћи то што су за овај закон биле израђене Полазне основе, које су биле су од велике помоћи за формулисање нацрта закона, јер су дефинисале и главне циљеве и главне дилеме (око питања која се могу уредити на различите начине). То би и иначе требало да постане редовна пракса, како се не би губило време у припреми закона на формулисање конкретних одредаба све док се не разреше најкрупније концепцијске разлике.

Јавна расправа је, поред поштовања законског минимума у погледу трајања и објављивања, и учешћа великог броја заинтересованих субјеката, такође била пример добре праксе јер су објављени и резултати разматрања свих добијених предлога (тренутно не постоји законска обавеза).

За овај нацрт закона је сачињена анализа ефеката прописа, као посебан документ. У Анализи се разматрају бројна питања на начин који пружа јавности далеко шири увид у то какве ће ефекат нови закон донети, него што би то било могуће учинити из уобичајеног образложења нацрта/предлога закона.

Пун текст анализе је доступан на: http://goo.gl/EqnYsj

Важно је напоменути да се предлог закона који је упутила Влада у процедуру разликује од текста нацрта закона након финализоване јавне расправе (разлике нису безначајне, али нису нарушиле основна концепцијска решења) и да фаза усаглашавања након што је текст закона из Министарства за државну управу и локалну самоуправу упућен другим министарствима и Владином Секретаријату за законодавство није био предмет овог мониторинга.



Skip to content