Србија напредовала у борби против апатридије и постала пример добре праксе и за друге земље

Република Србија као потписница две конвенције за искорењивање апатридије и заштиту лица без држављанства, Конвенција о статусу лица без држављанства из 1951. године и Конвенција о смањењу броја лица без држављанства из 1961. године, спроводи низ активности како би до 2024. године, под окриљем кампање UNHCR #IBelong, искоренила апатридију.

Овом појавом у Србији највише су погођене националне мањине Роми, Ашкалије и Египћани, као и интерно расељена лица са Косова и Метохије. Министарство државне управе и локалне самоуправе, у оквиру своје надлежности у области матичних књига, већ дужи низ година, уз активну подршка UNHCR и у сарадњи са Заштиником грађана и осталим релевантним институцијама и невладиним сектором, спроводи активности које на системски начин уређују ова питања.

У том циљу пре свих реализоване су оне активности које се односе на несметано остваривање права на упис у матичну књигу рођених, јер ово право је основ за остваривање не само права из личног статуса, већ и свих осталих социјалних, економских, културних и политичких права ових лица.

Тако су још Законом о матичним књигама из 2009. године, обезбеђене све нормативне претпоставке за упис у матичну књигу рођених, без обзира да ли се ради о детету чији су родитељи познати, детету чији су родитељи непознати, детету без родитељског старања или усвојеном детету и без обзира на чињеницу да ли се овај податак пријављује надлежном матичару у законском року или по протеку законског рока за упис у матичну књигу рођених.

Водило се рачуна и о финансијским ефектима који могу настати у остваривању овог права, па је Законом о изменама Закона о републичким административним таксама из 2011. године утврђено ослобађање од плаћања административних такси за списе и радње које су у вези са поступком за накнадни упис чињенице рођења у матичну књигу рођених.

 

Највећи број захтева примљен је у 2009. години – 9.573 и 2010. години – 7.996 захтева. У 2011. години број захтева износио је 774, у 2012. години 1.552, у 2013. години 784 захтева, у 2014. години 419 захтева, у 2015. години решено је 1.072 захтева за накнадни упис чињенице рођења у матичну књигу рођених и у 2016. години - 1330 захтева, у 2017. години – 1537, 2018. години – 846 и 2019. години 476 захтева за накнадни упис чињенице рођења у матичну књигу рођених. Остали уписи у матичну књигу рођених у наведеним годинама извршени су у законском року за пријаву те чињенице.

 

Како би се покриле ситуације када се упис у матичне књиге не може извршити у управном поступку, на начин предвиђен прописима о матичним књигама, 2012. године извршене су допуне Закона о ванпарничном поступку чиме је  омогућено да се време и место рођења докажу у ванпарничном поступку утврђивања времена и места рођења. У том случају, упис рођења у матичне књиге се врши на основу правноснажне одлуке суда, а поступак поред лица чије се рођење доказује, може покренути и свако лице које за то има правни интерес, као и орган старатељства. Сам поступак је хитан, а предлагач је ослобођен плаћања такси и других трошкова поступка.

 

Према подацима Министарства правде у 2014. години решено је 149 предлога за утврђивање времена и места рођења, у 2015. години – 264, у 2016. години 291, у 2017. години - 508, у 2018. години 261 и 2019. години 451 предлог за утврђивање времена и места рођења

 

Водећи рачуна и о чињеници да постоје грађани који живе у неформалним насељима изменама и допунама Закона о пребивалишту и боравишту грађана из 2011. године, омогућено је да пријаве своје пребивалиште на адресама центара за социјални рад и добију лична документа.

Поред унапређеног правног оквира којим је на системски начин обезбеђено остваривање права у овој области личног статуса, решавање овог питања у значајној мери допринеле су активности у оквиру реализације Споразума о разумевању закљученог 2012. године између Министарства државне управе и локалне самоуправе, Заштитника грађана и Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице – Представништво у Србији. У оквиру овог споразума остварена је сарадња свих надлежних државних органа, невладиног сектора и међународних организација, која за резултат има значајно унапређење остваривања права на упис у матичну књигу рођених, али и других права из личног статуса (као што су право на држављанство, право на лично име, личну карту, пријаву пребивалишта и др).

У оквиру овог споразума:

  • одржане су обуке запослених у надлежним државним органима – судија, матичара и заменика матичара, запослених у центрима за социјални рад и запослених у полицијским управама Министарства унутрашњих послова;
  • идентификована су деца без родитељског старања смештена у установе за смештај деце без родитељског старања или хранитељске породице које нису уписане у матичну књигу рођених ради покретања поступка за упис у ову евиденцију;
  • спроведене су посете неформалним насељима у којима живе припадници ромске националне мањине ради упознавања са начином остваривања права на упис у матичну књигу рођених и сагледавања њихових потреба и идентификовања лица која нису уписана у матичну књигу рођених ради покретања поступка за накнадни упис чињенице рођења или судски поступак утврђивања времена и места рођења;
  • пружена је бесплатна помоћ припадницима ромске националне мањине у поступку накнадног уписа података о рођењу у матичну књигу рођених и поступку за утврђивање времена и места рођења;
  • спроведена је медијска кампања и организовани су округли столови са представницима цивилног друштва, ромским координаторима и здравственим медијаторкама и др.

Споразум је реализован 31. децембра 2016. године, са оценом свих учесника овог процеса да су мере и активности у оквиру остварене сарадње свих релевантних субјеката допринеле потпуном превазилажењу проблема у остваривању права на упис у матичну књигу рођених, као и других права из личног статуса.

Праћењем стања у овој области, а ради решавања ситуација које се појављују као појединачни случајеви, договорен је наставак сарадње на сагледавању проблема припадника ромске националне мањине у остваривању права на упис у матичну књигу рођених, као и других права из личног статуса, са посебним освртом на новорођену децу, у циљу спречавања настанка ризика од апатридије.

Тако је 3. октобра 2019. године потписан нови Споразум о разумевању између Министарства државне управе и локалне самоуправе, Заштитника грађана и Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице – Представништво у Србији.

У правцу реализације дефинисаног циља формирана је Оперативна група која има задатак да предлаже мере и активности, као и да изнађе најадекватнија решења потребна за решавање питања незнатног броја лица која нису уписана у матичне књиге рођених.

Како се наводи у извештају Представништва UNHCR у Србији из марта 2019. године, постигнућа Србије у превенцији и смањењу броја лица без држављанства су изванредна. Нека од решења која су примењена у Србији представљају примере добре праксе у другим државама региона и шире.

Позитивна оцена стања у области остваривања права на упис у матичну књигу рођених садржана је у Годишњем извештају Европске комисије о напретку Републике Србије за 2015. годину, у коме се наводи да је „према закључцима са трећег семинара о Ромима, одржаног у јуну, остварен добар напредак у погледу евиденције грађана“, као и да је „накнадна регистрација непријављених грађана довела до пада броја „правно невидљивих лица“, односно да су „пронађена системска решења за спречавање поновне појаве таквих случајева у будућности“.

Такође, у Редовном годишњем извештају Заштитника грађана за 2016. годину изнета је позитивна оцена у остваривању права на упис у матичну књигу рођених као и општа констатација Заштитника грађана да је на основу Споразума о разумевању закљученог 2012. године између Министарства државне управе и локалне самоуправе, Заштитника грађана и Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице у Србији, до истека његовог рока 2016. године, постигнут утврђени циљ, чему у прилог иде и чињеница да је Заштитник грађана од 2014. године примио само три притужбе „правно невидљивих лица“.

Оцену да је обезбеђено несметано остваривање права на упис у матичну књигу рођених у односу на друге области социјалног укључивања Рома и Ромкиња у Републици Србији могли смо да чујемо и на Семинару одржаном 19. октобра 2017. године, у организацији Владе Републике Србије и Европске комисије посвећеном унапређењу положаја припадника ове националне мањине у различитим областима (социјална заштита, запошљавање, становање, здравствена заштита и др).

На Конференци у Скопљу, која је одржана 1. новембра 2017. године, на тему Позитивна искуства у решавању правне невидљивости у Републици Србији Министарство  је представило на који начин је приступљено решавању проблема тзв. „правно невидљивих лица“, а што је препознато као пример добре праксе у овој области.

Полазећи од свега напред изнетог, у Републици Србији су обезбеђени сви услови за несметано остваривање права на упис у матичну књигу рођених, као и да свако дете може бити уписано у матичну књигу рођених одмах после рођења, уз поштовање законитости поступака и правне сигурности уписа у матичне књиге рођених, што је препознато као модел добре праксе не само од стране држава у региону, већ и шире.

У Србији данас постоје механизми да сва лица која нису уписана у матичну књигу рођених то право могу остварити сагласно Закону о матичним књигама или у поступку утврђивања времена и места рођења. У том смислу, свака држава, па и Србија претендује да има јасне и законом утврђене податке о личности, а у циљу спречавања сваке могуће врсте злоупотреба ових службених евиденција (нпр. трговине децом и људима). Ово посебно с обзиром на преузете обавезе Републике Србије у складу са Конвенцијом Савета Европе о борби против трговине људима.