Општине и градови су кључна карика у пружању услуга грађанима и привреди. Из године у годину, задовољство радом локалне самоуправе расте, што се највише огледа у уштеди времена и повећању квалитета услуга, нарочито при издавању извода из матичних књига, уверења, потврда и у обављању пореских послова. Међуопштинска сарадња, која омогућава удруживање капацитета градова и општина ради пружања ефикаснијих услуга, такође је плод реформе јавне управе. Поред приступачнијих услуга, унапређени су механизми за учешће грађана у дефинисању заједничког интереса локалне заједнице и у креирању начина управљања јавним пословима, што резултира и већом одговорношћу локалне администрације према грађанима. Kао један од кључних принципа РЈУ, транспарентност омогућава доступност информација и увид у најважније кораке процеса доношења одлука, које обликују јавне политике, али и увид у резултате спроведених политика.
Унапређење система локалне самоуправе
Локална самоуправа
Уставом Републике Србије, систем локалне самоуправе чине градови и општине и Град Београд као посебна територијална јединица. Србија има 174 јединице локалне самоуправе. Иако месне заједнице нису јединице локалне самоуправе, оне представљају значајан облик интересног организовања становништва, а у циљу задовољавања заједничких и свакодневних потреба локалног становништва, нарочито у сеоским срединама.
Законодавство које уређује систем локалне самоуправе у Србији темељи се на Европској повељи о локалној самоуправи, доношењем закона о потврђивању ове повеље још 2007. године, што потврђује пут Србије ка оснаживању демократских принципа, пре свега, партиципације грађана у пословима локалне власти.
Вршење појединих послова државне управе, поверен је свим или појединим општинама, а све у циљу ефикаснијег и рационалнијег остваривања права и обавеза грађана и задовољавања њихових потреба од непосредног интереса за живот и рад. На пример, општина или град, као поверене послове обављају послове инспекцијског надзора из области просвете, здравства, заштите животне средине, издавање грађевинских дозвола, вођење бирачког списка, матичних књига…
Први контакт јавне управе са грађанима
У највећем броју случајева грађани посао са управом завршавају у локалној самоуправо. Зато општине и градови представљају кључну карику у добром пружања услуга за грађане и привреду. Поред електронских сервиса који се развијају, законом је (ЗУП) је омогућено увођење Јединственог управног места, које није ништа друго, него један шалтер, једна канцеларија или интернет портал путем којих се грађани или привреда обраћају управи када имају потребу да заврше неки посао и тако остваре неко своје право.
Kонкретни резултати реформе
Последњим изменама Закона о локалној самоуправи, претежно као резултат реформе јавне управе, унете су значајне новине, као што су:
- Међуопштинска сарадња – јединице локалне самоуправе, њени органи и службе могу удруживати средства и образовати заједничке органе, предузећа и установе у складу са законом и статутом. Овај приступ удружује капацитете на локалном нивоу и усмерава их их на пружање добре услуге грађанима
- Унапређење непосредног учешћа грађана у остваривању локалне самоуправе – грађанска иницијатива, збор грађана и референдум. Покретање локалних грађанских иницијатива сада је олакшано, јер локална самоуправа има обавезу да јавно разматра иницијативу коју потпише 5% грађана уписаних у бирачки списак. У циљу унапређења квалитета живота у локалним заједницама, грађани заједно са својом општином учествују у поступку припреме инвестиционог дела свог буџета тако што дају предлоге где и у шта је потребно уложити средства.
- Смањење броја локалних функционера од следећих локалних избора, као значајна новина која доноси да број функционера буде усклађен са бројем становника општине или града. Ова одредба у закону доприноси рационалнијем коришћењу ограничених општинских ресурса и усклађивању са европским стандардима.
