Цивилно друштво је неизоставан партнер државним институцијама у креирању праведнијег, демократског друштва заснованог на владавини права. У том смислу, удружења и друге организације цивилног друштва важан су актер и у реформисању јавне управе у Републици Србији, од доношења важеће Стратегије реформе јавне управе 2014. године до данас.
Висок степен транспарентности и укључивања цивилног друштва у припрему стратешких документа којима се обликују правци промена јавне управе код нас учинили су ову област једном од најбољих поља сарадње органа јавне власти и цивилног сектора.
Шта више, процес реформе јавне управе учинио је да се глас цивилног друштва у процесима доношења одлука знатно више чује, а тему сарадње органа јавне управе и организација цивилног друштва учинио темом о којој се све више јавно разговара.
Зашто је важно цивилно друштво?
- Окупља и представља грађане
- Представља мост између грађана и државе
- Омогућава континуирано учешће грађана у друштвеном и политичком животу
- Демонстрира слободу удруживања као једну од темељних демократских слобода
- Kонтролише и надзире рад органа јавне власти
- Поседује значајну експертизу и искуство
Зашто је важна сарадња органа јавне управе са цивилним друштвом…?
- Олакшава органима управе приступ грађанима и омогућава да се њихов глас чује
- Јача поверење у државу и њене институције
- Показатељ је развијености демократије
- Указује на отвореност, транспарентност, инклузивност власти, нарочито управе
- Обезбеђује квалитетније прописе и њихову примену
- Представља неизоставни део политичких критеријума за чланство у Европској унији
…а зашто је обавезна?
- Закон о планском систему и подзаконски акти
- Закон о државној управи и Правилник о смерницама добре праксе за остваривање учешћа јавности у припреми нацрта закона и других прописа и аката
- Пословник Владе
- Закон о локалној самоуправи
Kако до успешне сарадње?
- Информисање – правовремено, потпуно и објективно објављивање информација о раду органа јавне управе, посебно позива за учешће у припреми прописа и докумената јавних политика
- Саветовање – квалитетно спровођење консултација и јавних расправа и извештавање о њиховим исходима
- Укључивање – укључивање организација цивилног друштва у радне групе за припрему прописа и докумената јавних политика
- Партнерство – заједничко креирање, спровођење и праћење реализације активности
Шта смо до сада урадили у оквиру реформе јавне управе?
- Успостаљен је правни оквир који обавезује органе управе на укључивање грађана и цивилног друштва у процесе израде прописа и докумената јавних политика од најраније фазе њихове припреме.
- Успостављен је систем за доделу буџетских средстава организацијама цивилног друштва путем јавних конкурса, заснован на јасним процедурама и унапред утврђеним критеријумима.
- Донете су Смернице за укључивање организација цивилног друштва у доношење прописа.
- Уведена је пракса израде и објављивања Грађанског буџета органа јавне управе који има за циљ да на једноставан и разумљив начин прикаже начин трошења буџетсаких средстава
- Учињен значајан помак у „отварању података“ насталих у раду органа управе, а који су значајан ресурс за истраживачке и аналитичке активности цивилног друштва.
- У партнерству са цивилним друштвом израђена су два акциона плана за спровођење инцијативе Партнерство за отворену управу у Републици Србији која управо подстиче међусекторску сарадњу и укључивање цивилног друштва у реформске процесе.
Kанцеларија за сарадњу са цивилним друштвом
Од 2011. године Република Србија поседује Kанцеларију за сарадњу са цивилним друштвом, која као служба Владе настоји да унапреди дијалог и сарадњу органа јавне управе и организација цивилног друштва.