О чему преговарамо?

Од почетка процеса преговора са Европском унијом, до децембра 2019. године, Србија је отворила 18 од 35 преговарачких поглавља. Представљамо нека од отворених поглавља, а више информација о процесу преговора доступно је у публикацији Министарства за европске интеграције „Водич кроз преговоре Србије и Европске уније“ 

 

Поглавље  4 – Слобода кретања капитала

 

Преговори о приступању у овом поглављу, пре свега, односе се на усклађивање прописа из области кретања капитала и текућих плаћања, као и на борбу против прања новца и финансирања тероризма.

Поглавље 4 не односи се само на новац, већ на све облике капитала, укључујући обвезнице и остале хартије од вредности, наследства, кредите, као и некретнине.

Циљ је да прекогранична плаћања постану лака, ефикасна, док се истовремено побољшавају права корисника услуга плаћања.

Неки од резултата потпуне либерализације кретања капитала су и отварање рачуна у иностранству, одобравање кредита нерезидентима, уношење и изношење готовог новца без ограничења.

 

 

 

Поглавље  9 – Финансијске услуге

 

Јединствено унутрашње тржиште као један од темеља ЕУ, подразумева и добро функционисање финансија, које су у средишту неколико преговарачких поглавља. Једно од тих је и Поглавље 9 које се односи се на усклађеност прописа у области банкарства, осигурања и реосигурања, пензионих фондова и тржишта капитала.

Најважнији циљеви правних тековина ЕУ у овој области jeсу обезбеђивање финансијске стабилности и  адекватна заштита потрошача, инвеститора и осигураника. Осим тога, прописима ЕУ регулисана је и инфраструктура финансијског тржишта, правила за добијање дозвола за рад на њима, рад и надзор финансијских институција.

Спровођење ових одредби треба да доведе до стабилизације домаћег тржишта и приступања јединственом европском финансијском тржишту. Финансијске институције из Србије тако би на њему могле да послују у складу са „системом јединственог пасоша“ и са начелом „контроле матичне државе“, било успостављањем филијала, било пружањем прекограничних услуга.

Битну улогу у стабилности финансијских услуга има конкуренција. Одређене одредбе односе се на потрошаче и на њихову заштиту. Усклађивањем са прописима ЕУ у овој области обезбеђује се стабилан и интегрисан финансијски систем, разноврснија понуда на тржишту, као и сигурност корисника финансијских услуга у областима осигурања, кредита, платног промета.

 

 

Поглавље 17 – Економска и монетарна политика

 

Три основна начела која налаже законодавство у оквиру поглавља 17 јесу: забрана привилегованог приступа јавног сектора финансијским институцијама, потпуно независна Народна банка Србије и поштовање критеријума за усвајање евра.

Од држава чланица очекује се да координишу своје економске политике и поштују правила Пакта о стабилности и расту, која се односе на стабилност јавних финансија, координацију фискалних политика и поступак прекомерног дефицита. ЕУ је 2011. године увела тзв. Европски семестар, систем надзора економске и фискалне политике утемељен на праћењу макроекономских и структурних трендова, конкурентности и финансијске стабилности држава. На основу тога Европски савет доноси препоруке, чиме врши контролу у процесу израде буџета држава чланица. Макроекономски и фискални надзор унутар ЕУ доприноси консолидацији јавних финансија, односно смањењу буџетског дефицита и јавног дуга. Поред тога, Европски стабилизациони механизам пружа финансијску помоћ државама еврозоне које се суочавају са финансијским неравнотежама.

Нове државе чланице обавезне су да поштују критеријуме за усвајање евра. Док се не придруже еврозони, оне учествују у економској и монетарној унији као државе чланице с изузећем и морају да третирају своју политику девизног курса као питање од заједничког интереса.

Такође, принципи националне централне банке усклађују се са уговорима Европског система централних банака и Европске централне банке.

 

 

Поглавље 18 – Статистика

 

Преговори у овом поглављу обухватају усклађивање прописа са правним тековинама ЕУ у области статистике и бројним методолошким приручницима и упутствима у разним статистичким доменима, као што су пољопривреда, економска и монетарна политика, демографске и социјалне статистике и истраживања.

Квалитетна база статистичких података из различитих области живота веома је значајна за доношење одлука како на нивоу ЕУ, тако и на нивоу држава чланица. Истовремено, поуздана статистика је од изузетног значаја за јавност и медије, ради што квалитетније процене стања у друштву и држави. Из тих разлога званична статистика је једна од основа функционисања ЕУ.

Европску статистику на државном нивоу израђују национални статистички заводи, а на нивоу Европске уније то чини Статистички завод Европске уније – Евростат. Најзначајнија улога Евростата јесте да обрађује и објављује упоредиве статистичке податке на европском нивоу. Евростат настоји да дође до заједничког статистичког „језика”, који обухвата концепте, методе, структуре и техничке стандарде. Државе чланице, односно њихови статистички заводи прикупљају, проверавају и анализирају националне податке које достављају Евростату, који консолидује податке и обезбеђује да они буду упоредиви, користећи хармонизовану методологију.

 

 

 

Поглавље 30 – Економски односи са иностранством

 

Преговори у овом поглављу се односе на у прописе о Заједничкој трговинској политици ЕУ, који се примењују на спољну трговину. Законодавство ЕУ у овој области примењује се директно у свим државама чланицама и не подразумева преношење у национално законодавство. Поред тога, Заједничка трговинска политика ЕУ за коју је, пре свега, задужена Европска комисија, у великој мери обухвата прописе и обавезе које произлазе из чланства у Светској трговинској организацији.

Пре уласка у Унију, будућа држава чланица дужна је да уклони царинске испоставе и престане да наплаћује таксе на робу која долази из других чланица, док с друге стране мора да ојача граничну и царинску контролу према нечланицама, како би се сузбио шверц и улазак робе која није у складу са европским стандардима. Такође, свака држава ЕУ у обавези је да примењује све споразуме о слободној трговини, као и све засебне трговинске режиме које ЕУ има са државама ван ЕУ, што ће уједно значити и ревизију свих уговора које Србија има с трећим земљама.

Уласком у ЕУ, Србија ће постати чланица Европске економске зоне, чиме ће почети да примењује све међународне трговинске споразуме ове заједнице. Треба нагласити да је ЕУ наш највећи трговински партнер, са којим остварујемо око две трећине укупне трговинске размене.

 

 

 

Поглавље 6 – Право привредних друштава

 

Ово поглавље бави се питањем како ће и под којим условима предузећа из Србије моћи да послују на заједничком европском тржишту. Тај корак на путу ка ЕУ подразумева побољшање услова пословања, једнак третман на тржишту ЕУ, поједностављење процедура, већу конкурентност и стварање нових облика привредних субјеката, попут европског акционарског друштва и европског економског интересног удружења.

Ово поглавље дефинише начин оснивања, регистрације и обављања делатности, затим домаће и прекогранично спајање и поделу привредних друштава. Држављанин једне државе ЕУ, има право оснивања пословне јединице у свим државама чланицама.

 

 

 

 

 

Поглавље 13 –  Рибарство

 

Заједничка политика рибарства ЕУ, која је обухваћена овим поглављем, подразумева питања искоришћавања и управљања рибљим богатствима, уређења тржишта рибљим производима, структурне политике, надзор и контролу, као и међународну сарадњу у рибарству. Политика ЕУ у области рибарства реформише се сваких 10 година, као одговор на промене које се односе на количину рибе, као и на опште привредне прилике у рибарству.

Резултат усклађивања Републике Србије са прописима ЕУ у области рибарства биће испуњеност захтева у погледу контроле нелегалног, непријављеног и нерегулисаног риболова, чиме ће се створити услови за пласман производа рибарства на тржиште ЕУ, уз очување националних водних ресурса. Успоставиће се и правни основ за увожење сертификата о улову, а након приступања Србије у ЕУ биће обезбеђени подстицаји за очување и унапређење рибњака, као и иновације у области аквакултуре.

 

 

Поглавље 33 – Финансијске и буџетске одредбе

 

Ово поглавље обухвата правила  о властитим средствима која представљају финансијске приходе буџета ЕУ.  Изворе буџета ЕУ чине традиционални сопствени производи (приходи од царина, укључујући и царине на пољопривредне производе и дажбине на шећер), приходи од дела пореза на додату вредност, доприноси из БДП-а држава чланица и остали извори.

Од прикупљених финансијских средстава, државе чланице задржавају једну четвртину у националним буџетима, док преостале три четвртине издвајају у буџет ЕУ. Од првог дана чланства, држава чланица у обавези је да уплаћује потребне доприносе у заједнички буџет, чиме стиче могућност да користи одређени износ расхода буџета из Кохезионог и структурних фондова.

Највећи део буџета ЕУ, око 94 одсто, користи се за финансирање пројеката држава чланица, пружање подршке студентима, истраживачима, градовима, регијама, организацијама цивилног друштва, за обезбеђивање здраве и безбедне хране, изградњу саобраћајница, чистију околину, обезбеђивање спољних граница ЕУ, итд. Преосталих шест одсто усмерава се на текуће трошкове функционисања институција ЕУ.

Док не постане равноправан корисник буџетских средстава, али и улагач у буџет ЕУ, Србија треба да ојача административне капацитете како би била у могућности да на поуздан и прописан начин одређује и ставља на располагање свој финансијски допринос Европској унији као њена држава чланица.