Чинимо све да им олакшамо живот, а не да их успоравамо и кочимо, како је то државна управа често радила, каже Бранко Ружић, кога су грађани оценили као једног од најбољих министара.
Иако није одликаш, Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе, према новогодишњем истраживању „Политике” и агенције „Фактор плус” проглашен је за једног од најбољих министара (оцена 2,8) у Влади Србије. Ту позицију дели са шефом своје странке СПС Ивицом Дачићем, потпредседником владе, и Небојшом Стефановићем, министром полиције. Они се налазе на другом месту, одмах иза премијерке Ане Брнабић (оцена 3,1).
– Ово је потврда да су наши напори и рад видљиви, што је тешко, с обзиром на чињеницу да се Министарство државне управе и локалне самоуправе бави сређивањем система како би сви остали могли да пруже максимум. Ако управа не штима, државни органи и привреда неће моћи одрживо да се развијају, нити ће грађани бити задовољни – каже Ружић за „Политику”.
Чиме сте освојили грађане да гласају овако за вас?
– Верујем да они примећују да смо наставили посао реформе јавне управе, чему је здрав темељ поставила Ана Брнабић, да њихов сусрет са службеницима није тако стресан као раније. Верујем и да разумеју да нам је циљ да урадимо све што можемо како би им олакшали живот, а не да их успоравамо и кочимо, како је то управа у прошлости често радила. Само у последња три месеца прошле године, усвојено је наших пет закона којима ћемо регулисати даље едукације запослених и наставити да стварамо систем плата у ком ће бити јасно ко, колико и за који посао треба да зарађује. И да коначно награђујемо запослене у управи за додатно залагање, односно по учинку.
Зашто је дошло до поновног одлагања увођења платних разреда?
Систем који влада неколико деценија, а у којем смо исплаћивали додатке за рад са странкама особама којима је то и посао, у којима су смишљана радна места само како би неко имао већу плату од другога – не може се системски уредити уз козметичке промене. Било је потребно да изградимо нов систем. Као и када градите кућу, често схватите да је, на пример, потребно да потпуно другачије организујете простор. Тако и у овој ситуацији. Ову годину ћемо искористити да напишемо потребна подзаконска акта, за договоре ресорних министарстава са својим јавним службама. Радићемо пажљиво на Каталогу радних места и дефинисаћемо шта подразумевамо под стандардни радом, а шта је изнад тога.
Ако је криза прошла зашто је забрана запошљавања још увек на снази када Фискални савет каже да је то лоша мера?
Сам Закон о максималном броју запослених важи до краја 2018. године. Период док забрану не укинемо користимо да проверимо и начин и циљ запошљавања у складу са најзначајнијим функцијама државе. Јавност мора да буде информисана да сада већ имамо два паралелна процеса. То су рационализација и оптимизација. Ништа не радимо линеарно већ системски и тежимо као држава идеалу да са мање постигнемо више.
Ако је тако, зашто је Влада Србије 31. децембра одобрила запошљавање чак 3.500 људи у Београду?
Рационализација не значи аутоматски и забрану запошљавања већ оставља простор за радним ангажов
ањем. Улога Министарства државне управе и локалне самоуправе је посредничка када говоримо о односу захтева које општина и градови упућују владиној комисији. У односу на сваки појединачни захтев коначну одлуку доноси владина комисија, а на основу јасно прописаних критеријума чија примена ни на који начин не угрожава фискалну консолидацију коју влада спроводи.
Док је централна благајна у суфициту, буџети општина и градова су неодрживи, а комунална предузећа послују неуспешно. Зашто увек исте општине попут Јагодине добијају новац из буџетске резерве?
Разлози за такво стање локалних финансија су различити и бројни, од неодговорног понашања до мањка капацитета, лоших инсталација, цена услуга и слично и верујем да ће влада изаћи са системским решењем. А одлука коме иде новац, а коме не, није у мом ресору. Али, ако алудирате да је то политичка одлука, са индигнацијом то одбијам јер колико знам и многе друге општине и градови добијају и много већа буџетска средства у односу на Јагодину, која је спрам својих скромних могућности постала и привредни и туристички, па делом и академски центар, што свакако може да послужи као позитиван пример другим општинама и градовима.
Планирано повећање неопорезивог дела зараде јесте обрадовало привреднике, али не и општинаре, чији буџети се највећим делом финансирају од овог намета. Само по том основу локалне касе ће следеће године имати пет милијарди динара мање приливе, показује рачуница Фискалног савета. Како ће се локалне самоуправе изборити са овим мањком?
Свака афирмативна мера или олакшица за привреду аутоматски значи и нове инвестиције и нова радна места. Такође локалне самоуправе морају да направе шири обухват убирања пореза на имовину како би тај изворни приход побољшао стање буџета. Домаћински однос, дисциплина и одговорност су лековити за сваку локалну касу.
Колико сте новаца као министар обезбедили за локал?
Фонд за локалне самоуправе је повећан са 10 на 320 милиона динара. Мислим да ћемо, након расписивања конкурса, бити у прилици да, као министарство, помогнемо у реализацији приоритетних пројеката које општине определе. Грађани ће, сигуран сам, бити задовољнији, а општине ће бити привлачније и за нове инвеститоре. Када је реч о Фонду за мањине, он је увећан чак 12 пута и сада износи 22 милиона динара. Он ће се користити како бисмо унапредили информисање на језицима националних мањина као и за афирмисање мањинских културних и традиционалних вредности.
Грађанима је једнако важно да се смање редови и таксе. Шта сте урадили на том пољу?
Први корак је био донети закон који ће обавезати службенике да било како размењују податке, а не да их тражимо од грађана. Након тога, успоставили смо и електронски сервис размене, такозвани еЗУП, а затим и интензивирали рад на Централном регистру – који такође представља електронску базу свих података из матичних књига, како бисмо олакшали службеницима посао и убрзали поступке. Корак даље је био и пописивање, скраћивање и упрошћавање 188 поступака које управа има са грађанима и привредницима, чиме поред смањења потребног времена, новца и броја докумената, чинимо још једну важну ствар – уједначавамо праксу, односно чинимо да иста правила важе свуда у Србији.