Činimo sve da im olakšamo život, a ne da ih usporavamo i kočimo, kako je to državna uprava često radila, kaže Branko Ružić, koga su građani ocenili kao jednog od najboljih ministara.
Iako nije odlikaš, Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, prema novogodišnjem istraživanju „Politike” i agencije „Faktor plus” proglašen je za jednog od najboljih ministara (ocena 2,8) u Vladi Srbije. Tu poziciju deli sa šefom svoje stranke SPS Ivicom Dačićem, potpredsednikom vlade, i Nebojšom Stefanovićem, ministrom policije. Oni se nalaze na drugom mestu, odmah iza premijerke Ane Brnabić (ocena 3,1).
– Ovo je potvrda da su naši napori i rad vidljivi, što je teško, s obzirom na činjenicu da se Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave bavi sređivanjem sistema kako bi svi ostali mogli da pruže maksimum. Ako uprava ne štima, državni organi i privreda neće moći održivo da se razvijaju, niti će građani biti zadovoljni – kaže Ružić za „Politiku”.
Čime ste osvojili građane da glasaju ovako za vas?
– Verujem da oni primećuju da smo nastavili posao reforme javne uprave, čemu je zdrav temelj postavila Ana Brnabić, da njihov susret sa službenicima nije tako stresan kao ranije. Verujem i da razumeju da nam je cilj da uradimo sve što možemo kako bi im olakšali život, a ne da ih usporavamo i kočimo, kako je to uprava u prošlosti često radila. Samo u poslednja tri meseca prošle godine, usvojeno je naših pet zakona kojima ćemo regulisati dalje edukacije zaposlenih i nastaviti da stvaramo sistem plata u kom će biti jasno ko, koliko i za koji posao treba da zarađuje. I da konačno nagrađujemo zaposlene u upravi za dodatno zalaganje, odnosno po učinku.
Zašto je došlo do ponovnog odlaganja uvođenja platnih razreda?
Sistem koji vlada nekoliko decenija, a u kojem smo isplaćivali dodatke za rad sa strankama osobama kojima je to i posao, u kojima su smišljana radna mesta samo kako bi neko imao veću platu od drugoga – ne može se sistemski urediti uz kozmetičke promene. Bilo je potrebno da izgradimo nov sistem. Kao i kada gradite kuću, često shvatite da je, na primer, potrebno da potpuno drugačije organizujete prostor. Tako i u ovoj situaciji. Ovu godinu ćemo iskoristiti da napišemo potrebna podzakonska akta, za dogovore resornih ministarstava sa svojim javnim službama. Radićemo pažljivo na Katalogu radnih mesta i definisaćemo šta podrazumevamo pod standardni radom, a šta je iznad toga.
Ako je kriza prošla zašto je zabrana zapošljavanja još uvek na snazi kada Fiskalni savet kaže da je to loša mera?
Sam Zakon o maksimalnom broju zaposlenih važi do kraja 2018. godine. Period dok zabranu ne ukinemo koristimo da proverimo i način i cilj zapošljavanja u skladu sa najznačajnijim funkcijama države. Javnost mora da bude informisana da sada već imamo dva paralelna procesa. To su racionalizacija i optimizacija. Ništa ne radimo linearno već sistemski i težimo kao država idealu da sa manje postignemo više.
Ako je tako, zašto je Vlada Srbije 31. decembra odobrila zapošljavanje čak 3.500 ljudi u Beogradu?
Racionalizacija ne znači automatski i zabranu zapošljavanja već ostavlja prostor za radnim angažov
anjem. Uloga Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je posrednička kada govorimo o odnosu zahteva koje opština i gradovi upućuju vladinoj komisiji. U odnosu na svaki pojedinačni zahtev konačnu odluku donosi vladina komisija, a na osnovu jasno propisanih kriterijuma čija primena ni na koji način ne ugrožava fiskalnu konsolidaciju koju vlada sprovodi.
Dok je centralna blagajna u suficitu, budžeti opština i gradova su neodrživi, a komunalna preduzeća posluju neuspešno. Zašto uvek iste opštine poput Jagodine dobijaju novac iz budžetske rezerve?
Razlozi za takvo stanje lokalnih finansija su različiti i brojni, od neodgovornog ponašanja do manjka kapaciteta, loših instalacija, cena usluga i slično i verujem da će vlada izaći sa sistemskim rešenjem. A odluka kome ide novac, a kome ne, nije u mom resoru. Ali, ako aludirate da je to politička odluka, sa indignacijom to odbijam jer koliko znam i mnoge druge opštine i gradovi dobijaju i mnogo veća budžetska sredstva u odnosu na Jagodinu, koja je spram svojih skromnih mogućnosti postala i privredni i turistički, pa delom i akademski centar, što svakako može da posluži kao pozitivan primer drugim opštinama i gradovima.
Planirano povećanje neoporezivog dela zarade jeste obradovalo privrednike, ali ne i opštinare, čiji budžeti se najvećim delom finansiraju od ovog nameta. Samo po tom osnovu lokalne kase će sledeće godine imati pet milijardi dinara manje prilive, pokazuje računica Fiskalnog saveta. Kako će se lokalne samouprave izboriti sa ovim manjkom?
Svaka afirmativna mera ili olakšica za privredu automatski znači i nove investicije i nova radna mesta. Takođe lokalne samouprave moraju da naprave širi obuhvat ubiranja poreza na imovinu kako bi taj izvorni prihod poboljšao stanje budžeta. Domaćinski odnos, disciplina i odgovornost su lekoviti za svaku lokalnu kasu.
Koliko ste novaca kao ministar obezbedili za lokal?
Fond za lokalne samouprave je povećan sa 10 na 320 miliona dinara. Mislim da ćemo, nakon raspisivanja konkursa, biti u prilici da, kao ministarstvo, pomognemo u realizaciji prioritetnih projekata koje opštine opredele. Građani će, siguran sam, biti zadovoljniji, a opštine će biti privlačnije i za nove investitore. Kada je reč o Fondu za manjine, on je uvećan čak 12 puta i sada iznosi 22 miliona dinara. On će se koristiti kako bismo unapredili informisanje na jezicima nacionalnih manjina kao i za afirmisanje manjinskih kulturnih i tradicionalnih vrednosti.
Građanima je jednako važno da se smanje redovi i takse. Šta ste uradili na tom polju?
Prvi korak je bio doneti zakon koji će obavezati službenike da bilo kako razmenjuju podatke, a ne da ih tražimo od građana. Nakon toga, uspostavili smo i elektronski servis razmene, takozvani eZUP, a zatim i intenzivirali rad na Centralnom registru – koji takođe predstavlja elektronsku bazu svih podataka iz matičnih knjiga, kako bismo olakšali službenicima posao i ubrzali postupke. Korak dalje je bio i popisivanje, skraćivanje i uprošćavanje 188 postupaka koje uprava ima sa građanima i privrednicima, čime pored smanjenja potrebnog vremena, novca i broja dokumenata, činimo još jednu važnu stvar – ujednačavamo praksu, odnosno činimo da ista pravila važe svuda u Srbiji.