Брнабић: Предлог Закона о финансирању ЈЛС ће мало да боли републички, а мало и локални ниво, али никога превише

Министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић оценила је данас за ТАНЈУГ да ће измењено решење закона о финансирању локалних самоуправа, које ће данас представити председницима општина у Палати Србија, бити за њих прихватљиво, јер предлог такав да ће “болети мало републички, а мало и локални ниво, али никога превише”.

“Имаћу састанке са градоначелницима и председницима општина, да им испред Владе Србије предложим ново решење”, рекла је Брнабић у интервјуу за Тањуг, прецизирајући да су предложене неопходне уштеде на локалу, уместо првобитних осам милијарди динара, у новом документу на компромисном нивоу од 4,8 милијарди. Тај предлог је, како је рекла, подржао и премијер Александар Вучић.

Упитана чије ће интересе и у том закону заступати са министарстке позиције, будући да је претходни владин нацрт критиковао НАЛЕД, где је Брнабић донедавно била председник Управног одбора, недвосмислено одговара: “Ја сада заступам интересе владе, а то нису нужно супротстваљени интереси, само су приоритети и позиције другачији. Рецимо, из угла владе, морају да се ураде непопуларне мере из аранжмана са ММФ-ом, које неко из перспективе Наледа не види као конструктивне. Свакако сам отворена за дијалог и критику, али са предложеним решењима, јер се тако долази до најбољег решења”, рекла је Брнабић.

Говорећи детаљно о новом предлогу који је и сама назвала, “компромисом између захтева ММФ-а и онога што предлажу Налед и Стална конференција градова и општина”, Брнабић је рекла да се одустало од тражене уштеде од осам милијарди динара које би из локалног буџета припале Републици. “Налед и СКГО су критиковали то решење не само због из угла колико се узима из буџета локалним самоуправама, иако је то такође битно, јер и то угрозава услуге које оне могу да пруже грађанима и привреди, већ више из угла смањења пореза на зараде као сопственог прихода на локалу”, рекла је министарка.

Према њеним речима, сада од тог пореза локалу остаје 80 одсто, што им даје мотивацију да се баве локалним економским развојем, да доводе инвеститоре, помазу предузетнике и отварају радна места, јер – самим тим расте и њихов буџет. “Они би губили ту мотивацију, да им се тај приход смањи. Онда би они доводили инвестиције и подстицали предузетнике, али би новац само одлазио у републички буџет. Оно о чему сада разговарамо и што ће ићи ка Скупштини Србије као решење, јесте компромис”, подвукла је додајући да неће бити линеарно смањиван овај приход по општинама.

Од 4,8 милијарди динара, колико је по новом решењу потребно уштедети, додаје она, ићиће и смањивања за порез на зараде, с тим што се настоји да то буде мање од 80 одсто и да се иде на 77, односно 74 одсто. “Тако ће локалне самоуправе и даље имати мотивацију да се боре”, рекла је она.

Према њеним речима, највише ће по том основу, бити смањени приходи Београду, којем ће од пореза на зараде припадати 66 одсто, али то је зато, објаснила је, што престоница већ има велику економску активност и јак буџет.

Неће се дирати трансфери, додала је, објашњавајући да је то политички важно, те да ће се мало узимати од оног што је локланим самоуправама мотивација да и даље раде најбоље што могу. У том циљу, како каже, постојаће и компензациона мера, односно, локалне самоуправе ће моћи да добију новац републичког буџета, али само ако имају развојне инвестиционе пројекте. “То не може да буде новац за потрошњу, само за инвестиционе пројекте. Тако се добија још једна мотивација за њих”, рекла је министарка.

Брнабић је подсетила да је овај закон у надлежности Министарства финансија, али да сви ресори учествују. “У нови предлог се директно умешао и кабинет премијера Вучића и он је лично гледао која су решења и критике и донео је одлуку да се локалним самоуправама укупно одузме 4,8 милијарди, а остатак да иде из републичког буџета, како се не би угрозио квалите услуга које локалне самоуправе пружају грађанима и њихова одрживост”, навела је она.

Упитана да наведе примере мање и више економски успешних општина, као и шта је до тога довело, Брнабић каже да се оне разликују по броју становника, буџету, инфраструктури… “Стара Пазова, на пример, има традиционално јак предузетнички дух, јак сектор малих и средњих предузећа. Пећинци су, рецимо, инфрадтруктурно распоређени поред аутопута, па им је лакше да привуку стране инвеститоре, јер имају ту предност. Неки су знали да искористе предности и природне предиспозиције а неки и нису”, рекла је Брнабић.

Она се осврнула и на Канцеларије за локални економски развој, с чијим оснивањем се започело пре неколико година, а које су имале кључну улогу да подижу капацитет општина и њихове приходе. “Важно је да локална самоуправа остане отворена за идеје, да учи од других у Србији и иностранству, како могу да се пружају услуге. Рецимо, Инђија има “систем 48” и на све захтеве грађана се одговара за 48 сати. Свака од њих би требало сваки дан треба да ради на подизању капацитета”, рекла је министарка.

На питање да ли је отежавајућа или олакшавајућа околност што је до скоро била председник УО Наледа који у чланству окупља локалне самоуправе, одговара да је добро што је, као један од оснивача те организације, добро упозната са проблемима локалних самоуправа, као и са изазовима економског развоја.

“Налед окупља, не само локалне самоуправе, него и привреду и цивилно друштво, а циљ је да сви заговарају мере за побољшање пословања на локалном нивоу. И то је оно што ја доносим овом министарству. Отворена сам за све предлоге, и критика је добра ствар, јер ћемо добити најбоља решења за све стране, које је најчешће на пола пута. Кажу да су најбоља решења она где је свака страна једнако задовољна и једнако незадовољна”, закључила је Брнабић.