Brnabić: Predlog Zakona o finansiranju JLS će malo da boli republički, a malo i lokalni nivo, ali nikoga previše

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić ocenila je danas za TANJUG da će izmenjeno rešenje zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koje će danas predstaviti predsednicima opština u Palati Srbija, biti za njih prihvatljivo, jer predlog takav da će “boleti malo republički, a malo i lokalni nivo, ali nikoga previše”.

“Imaću sastanke sa gradonačelnicima i predsednicima opština, da im ispred Vlade Srbije predložim novo rešenje”, rekla je Brnabić u intervjuu za Tanjug, precizirajući da su predložene neophodne uštede na lokalu, umesto prvobitnih osam milijardi dinara, u novom dokumentu na kompromisnom nivou od 4,8 milijardi. Taj predlog je, kako je rekla, podržao i premijer Aleksandar Vučić.

Upitana čije će interese i u tom zakonu zastupati sa ministarstke pozicije, budući da je prethodni vladin nacrt kritikovao NALED, gde je Brnabić donedavno bila predsednik Upravnog odbora, nedvosmisleno odgovara: “Ja sada zastupam interese vlade, a to nisu nužno suprotstvaljeni interesi, samo su prioriteti i pozicije drugačiji. Recimo, iz ugla vlade, moraju da se urade nepopularne mere iz aranžmana sa MMF-om, koje neko iz perspektive Naleda ne vidi kao konstruktivne. Svakako sam otvorena za dijalog i kritiku, ali sa predloženim rešenjima, jer se tako dolazi do najboljeg rešenja”, rekla je Brnabić.

Govoreći detaljno o novom predlogu koji je i sama nazvala, “kompromisom između zahteva MMF-a i onoga što predlažu Naled i Stalna konferencija gradova i opština”, Brnabić je rekla da se odustalo od tražene uštede od osam milijardi dinara koje bi iz lokalnog budžeta pripale Republici. “Naled i SKGO su kritikovali to rešenje ne samo zbog iz ugla koliko se uzima iz budžeta lokalnim samoupravama, iako je to takođe bitno, jer i to ugrozava usluge koje one mogu da pruže građanima i privredi, već više iz ugla smanjenja poreza na zarade kao sopstvenog prihoda na lokalu”, rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, sada od tog poreza lokalu ostaje 80 odsto, što im daje motivaciju da se bave lokalnim ekonomskim razvojem, da dovode investitore, pomazu preduzetnike i otvaraju radna mesta, jer – samim tim raste i njihov budžet. “Oni bi gubili tu motivaciju, da im se taj prihod smanji. Onda bi oni dovodili investicije i podsticali preduzetnike, ali bi novac samo odlazio u republički budžet. Ono o čemu sada razgovaramo i što će ići ka Skupštini Srbije kao rešenje, jeste kompromis”, podvukla je dodajući da neće biti linearno smanjivan ovaj prihod po opštinama.

Od 4,8 milijardi dinara, koliko je po novom rešenju potrebno uštedeti, dodaje ona, ićiće i smanjivanja za porez na zarade, s tim što se nastoji da to bude manje od 80 odsto i da se ide na 77, odnosno 74 odsto. “Tako će lokalne samouprave i dalje imati motivaciju da se bore”, rekla je ona.

Prema njenim rečima, najviše će po tom osnovu, biti smanjeni prihodi Beogradu, kojem će od poreza na zarade pripadati 66 odsto, ali to je zato, objasnila je, što prestonica već ima veliku ekonomsku aktivnost i jak budžet.

Neće se dirati transferi, dodala je, objašnjavajući da je to politički važno, te da će se malo uzimati od onog što je loklanim samoupravama motivacija da i dalje rade najbolje što mogu. U tom cilju, kako kaže, postojaće i kompenzaciona mera, odnosno, lokalne samouprave će moći da dobiju novac republičkog budžeta, ali samo ako imaju razvojne investicione projekte. “To ne može da bude novac za potrošnju, samo za investicione projekte. Tako se dobija još jedna motivacija za njih”, rekla je ministarka.

Brnabić je podsetila da je ovaj zakon u nadležnosti Ministarstva finansija, ali da svi resori učestvuju. “U novi predlog se direktno umešao i kabinet premijera Vučića i on je lično gledao koja su rešenja i kritike i doneo je odluku da se lokalnim samoupravama ukupno oduzme 4,8 milijardi, a ostatak da ide iz republičkog budžeta, kako se ne bi ugrozio kvalite usluga koje lokalne samouprave pružaju građanima i njihova održivost”, navela je ona.

Upitana da navede primere manje i više ekonomski uspešnih opština, kao i šta je do toga dovelo, Brnabić kaže da se one razlikuju po broju stanovnika, budžetu, infrastrukturi… “Stara Pazova, na primer, ima tradicionalno jak preduzetnički duh, jak sektor malih i srednjih preduzeća. Pećinci su, recimo, infradtrukturno raspoređeni pored autoputa, pa im je lakše da privuku strane investitore, jer imaju tu prednost. Neki su znali da iskoriste prednosti i prirodne predispozicije a neki i nisu”, rekla je Brnabić.

Ona se osvrnula i na Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, s čijim osnivanjem se započelo pre nekoliko godina, a koje su imale ključnu ulogu da podižu kapacitet opština i njihove prihode. “Važno je da lokalna samouprava ostane otvorena za ideje, da uči od drugih u Srbiji i inostranstvu, kako mogu da se pružaju usluge. Recimo, Inđija ima “sistem 48” i na sve zahteve građana se odgovara za 48 sati. Svaka od njih bi trebalo svaki dan treba da radi na podizanju kapaciteta”, rekla je ministarka.

Na pitanje da li je otežavajuća ili olakšavajuća okolnost što je do skoro bila predsednik UO Naleda koji u članstvu okuplja lokalne samouprave, odgovara da je dobro što je, kao jedan od osnivača te organizacije, dobro upoznata sa problemima lokalnih samouprava, kao i sa izazovima ekonomskog razvoja.

“Naled okuplja, ne samo lokalne samouprave, nego i privredu i civilno društvo, a cilj je da svi zagovaraju mere za poboljšanje poslovanja na lokalnom nivou. I to je ono što ja donosim ovom ministarstvu. Otvorena sam za sve predloge, i kritika je dobra stvar, jer ćemo dobiti najbolja rešenja za sve strane, koje je najčešće na pola puta. Kažu da su najbolja rešenja ona gde je svaka strana jednako zadovoljna i jednako nezadovoljna”, zaključila je Brnabić.



Skip to content