Интервју са Кори Удовички, потпредседницом Владе Републике Србије и министарком државне управе и локалне самоуправе

Девето по реду издање „Водича за инвеститоре“ доноси интервју са потпредседницом Владе РС Кори Удовички и представља инвестициони потенцијал свих општина у Србији. Публикација је рађена на енглеском језику коју можете погледати на линку http://cordmagazine.com/CorD/Investors-guide-2015.html. Издање промовише наше градове и општине и предлажемо да погледате ове занимљиве текстове.

* * *


Колико дубоко сежу одредбе о критеријумима извршења очекиваног аранжмана са ММФ у ваш сектор?

Заправо, мање него што се мисли.  Програм са ММФом тиче се новца, уштеда–то ради министарство финансија.  Код њих је и нож и погача.  Но, ми радимо 2 ствари.  По први пут, док се одређује на нивоу система колико ко мора да уштеди, ми се бавимо тиме да упућујемо како да се то не уради на лакши начин, већ на начин који ће најбоље да заштити капацитет система.  Друго, радимо на закону о платама за цео јавни сектор после којег ће финансије моћи неупоредиво боље да управљају зарадама.

Колико би једнократне уштеде на зарадама у јавном сектору на чије смо се извршење обавезали могле произвести штете када је у питању квалитет услуга, као што смо то недавно видели када је била реч о штрајку просвете и шта је владин одговор на то?

Нама је циљ да направимо што уређенију и делотворнију државу, али то је велики посао који мора да се ради у фазама. Уштеде на зарадама и рационализација су неизбежне  и, слажем се, непопуларне мере, али имају за циљ стабилизацију финансија и стварање простора у ком ћемо моћи већу тежину да дамо квалитету. Мој тим и ја интензивно радимо да припремимо и унапредимо државно-службенички систем како би најквалитетнији кадрови схватили да ће њихов рад бити и признат и награђен за разлику од оних који уопште не преузимају одговорност за свој посао. Јавна управа мора да обезбеди квалитетне услуге својим грађанима и привредницима, јер постоји управо због њих. Смањење зарада је привремена ствар, а друге мере попут рационализације дакле представљају само увод у оптимизацију управе, бољу расподелу послова, јасну одговорност запослених и већу мотивацију за рад.

Најавили сте да ће у марту бити готов план рационализације рада јавне управе и на основу њега утврђен вишак људи у овим службама. Можете ли у овом тренутку да кажете у којим деловима управе следе највећа кадровска прегруписавања или отпуштања?

Морам да признам – кад сам то најављвивала, и ја сам, као и јавност, имала поједноставјену слику о стварима, а што више изучавамо и анализирамо то је теже извући једнозначне одговоре. Много се говори о рођачком запошљавању и презапошљавању у неким институцијама, рецимо у јавним предузећима и по домовима културе. Такво запошљавање је утицало на број и квалитет људи. Међутим, таквих очигледних вишкова у државном сектору (изван јавних предузећа) није толико много. Много је већи проблем што су нам структуре оправданих услуга: судови, домови здравља и школе прилагођене некој Србији која више не постоји, па их је много тамо где је негде било пуно индустрије и грађана. Такође, у самој државној управи постоји и велики проблем у дупликацији функција, али и недостатку кваитетних процедура. Ту је вишак који се не може ни проценити ни смањити без дубинске реорганизације.

Да ли би се могло рећи да влади у задржавању квалитетних кадрова тренутно иде на руку чињеница да у приватном сектору влада (пре)велика несигурност запослења?

Па то свакако помаже, јер најбољи у управи могу да зараде понекад вишеструко више у привреди. Ипак, мотивација најбољих који раде за државу најчешће је једноставно другачија. Управа има број запослених који су ту јер верују у ову државу, верују у промене и желе да буду део тог реформисаног и функционалног државног апарата. Намера нам је да управо додатно мотивишемо наше професионалце да наставе тако вредно да раде са јасном поделом послова, правичним системом зарада, стимулативним системом награђивања и омогућеним стручним усавршавањем.

Како тумачите изјаве челних људи неких локалних самоуправа које су већ ставиле до знања да немају вишкова запослених? Као упозорење да неће пристати на смањење броја запослених или као констатацију реалног стања?

Кад год сам разговарала са руководствима локалних самоуправа у оквиру „каравана окрузима“ које смо установили од почетка мандата, највећи проблем им је била Уредба о забрани запошљавања која их је кочила да запосле оне кадрове који су нужни за основно функционисање (геронтолошке сестре, васпитачице итд). Они су се сложили да има простора за рационализацију на појединим местима и углавном пружају подршку процесу и разумеју зашто је она неопходна. Сигурна сам да ћемо имати подршку локалних самоуправа у даљем процесу рационализације, јер је и њима циљ да пруже квалитетне услуге својим грађанима.

Колико су међусобно усаглашене политике владе које с једне стране од локалних самоуправа траже да преузимају све већи број стручних послова (бољег прикупљања пореза, подизања атрактивности општина за страна улагања, ефикасније издавање различитих докумената итд) усклађено са захтевима за смањење броја људи запослених у тим управама?

Наше анализе показују да најбоље општине и градови, они који су највише урадили за свој развој, углавном имају најмање запослених по становнику.

Колико су данас представници локалне самоуправе упознати и спремни да прате владу у пословима везаним за европске интеграције?

Локалне самоуправе су те које треба да имплементирају 2/3 прописа ЕУ, а нису имале законску могућност да успостављају секторе/јединице/одељења који ће пратити процес европских интеграција. Комуникација са локалним самоуправама, како директна, тако и преко СКГО је побољшана и радимо на томе да им омогућимо даље јачање капацитета

Изнели сте очекивање да би појединци који су вишак у једним службама могли бити премештени у друге службе у којима постоји тражња за таквим кадровима. Колико је реална могућност за такве трансфере с обзиром на неповољну структуру запослених?

Ако је, примера ради, правник вишак у једној јединици, а друга баш тражи правника, зашто не бисмо омогућили тај трансфер и омогућили да обе јединице функционишу без проблема?За тако нешто је неопходно да побољшамо институт оцењивања ради стицања праве слике о службеницима, јер ћемо једино тако  избећи да трансфер вишка у државној управи не буде трансфер лоших кадрова из једног сектора у други, већ очување квалитетних кадрова.

Шта као контрапример успеха владе у ослобађању од партијског кадрирања можете да изнесете спрам доста честих обратних примера какав је на пример постављању специјалисте за климатизацију и грејање на чело Надзорног одбора „Апотеке Крагујевац“?

Ево примера: јачање института конкурса као обавезног процеса за запослене на положају. Новим изменама Закона о државним службеницима прописујемо обавезу објављивања конкурса у року од шест месеци за лица на положају, која више нису функционери, већ државни службеници. На тај начин кључне позиције за доношење најважнијих одлука за једно министарство предате су државним службеницима, а не функционерима, како је то до сада био случај. Ово је начин да се избегне политизација радних места у државној управи. На функцију може да се пријави било ко, што значи да та функција априори не би требало да буде политичка.

Однедавно се помиње улога невладиног сектора у надзору спровођења јавних политика. Како би то конкретно требало да изгледа?

Влада је већ препознала важност консултација и улоге мониторинга невладиног сектора и подизању транспарентности и одговорности јавног сектора. Они су важан партнер у стварању модерне и ефикасне јавне управе која ће бити окренута према потребама грађана. Невладине организације су важан канал са грађанима, често представљају угрожене групе, групе које су занемарене како би би се чули њихови интереси. Министарство државне управе и локалне самоуправе ће наставити активан дијалог са представницима цивилног сектора у креирању јавних политика.

Колико у решавању проблема који су пред вашим министарством можете да се ослоните на постојећа истраживања и студије економске струке?

Много мање него што бих волела, и него што очекујем да ће бити до краја мандата ове владе.  Проблем је што су подаци лоши, а и мало је било „тражње“ за анализом, па је онда и капацитет мали. Кренули смо у унапређивање статистике, а ових дана ће доћи пред Владу стратегија е-управе помоћу које ћемо доћи до много бољих регистара о подацима.  Улажемо велике напоре да створимо центре са аналитичким капацитетом, као што је Секретаријат за јавне политике, као што је у Министарству привреде, и ПКСу, а и у нашем министарства. Повећали смо тражњу, изградићемо капацитет.

Како ће бити конкретизована сарадња министарства и научне заједнице када је у питању боље формулисање јавних политика?

Морамо унапредити комуникацију и са стручном јавности, која сада не даје довољно добре одговоре како решавати нагомилане проблеме. Сигурна сам да ће се и Министарство просвете посветити да везујемо средства за научно-техничка истраживања за она знања која су нам најпотребнија да би поправили привредни амбијент.



Skip to content