Intervju sa Kori Udovički, potpredsednicom Vlade Republike Srbije i ministarkom državne uprave i lokalne samouprave

Deveto po redu izdanje „Vodiča za investitore“ donosi intervju sa potpredsednicom Vlade RS Kori Udovički i predstavlja investicioni potencijal svih opština u Srbiji. Publikacija je rađena na engleskom jeziku koju možete pogledati na linku http://cordmagazine.com/CorD/Investors-guide-2015.html. Izdanje promoviše naše gradove i opštine i predlažemo da pogledate ove zanimljive tekstove.

* * *


Koliko duboko sežu odredbe o kriterijumima izvršenja očekivanog aranžmana sa MMF u vaš sektor?

Zapravo, manje nego što se misli.  Program sa MMFom tiče se novca, ušteda–to radi ministarstvo finansija.  Kod njih je i nož i pogača.  No, mi radimo 2 stvari.  Po prvi put, dok se određuje na nivou sistema koliko ko mora da uštedi, mi se bavimo time da upućujemo kako da se to ne uradi na lakši način, već na način koji će najbolje da zaštiti kapacitet sistema.  Drugo, radimo na zakonu o platama za ceo javni sektor posle kojeg će finansije moći neuporedivo bolje da upravljaju zaradama.

Koliko bi jednokratne uštede na zaradama u javnom sektoru na čije smo se izvršenje obavezali mogle proizvesti štete kada je u pitanju kvalitet usluga, kao što smo to nedavno videli kada je bila reč o štrajku prosvete i šta je vladin odgovor na to?

Nama je cilj da napravimo što uređeniju i delotvorniju državu, ali to je veliki posao koji mora da se radi u fazama. Uštede na zaradama i racionalizacija su neizbežne  i, slažem se, nepopularne mere, ali imaju za cilj stabilizaciju finansija i stvaranje prostora u kom ćemo moći veću težinu da damo kvalitetu. Moj tim i ja intenzivno radimo da pripremimo i unapredimo državno-službenički sistem kako bi najkvalitetniji kadrovi shvatili da će njihov rad biti i priznat i nagrađen za razliku od onih koji uopšte ne preuzimaju odgovornost za svoj posao. Javna uprava mora da obezbedi kvalitetne usluge svojim građanima i privrednicima, jer postoji upravo zbog njih. Smanjenje zarada je privremena stvar, a druge mere poput racionalizacije dakle predstavljaju samo uvod u optimizaciju uprave, bolju raspodelu poslova, jasnu odgovornost zaposlenih i veću motivaciju za rad.

Najavili ste da će u martu biti gotov plan racionalizacije rada javne uprave i na osnovu njega utvrđen višak ljudi u ovim službama. Možete li u ovom trenutku da kažete u kojim delovima uprave slede najveća kadrovska pregrupisavanja ili otpuštanja?

Moram da priznam – kad sam to najavljvivala, i ja sam, kao i javnost, imala pojednostavjenu sliku o stvarima, a što više izučavamo i analiziramo to je teže izvući jednoznačne odgovore. Mnogo se govori o rođačkom zapošljavanju i prezapošljavanju u nekim institucijama, recimo u javnim preduzećima i po domovima kulture. Takvo zapošljavanje je uticalo na broj i kvalitet ljudi. Međutim, takvih očiglednih viškova u državnom sektoru (izvan javnih preduzeća) nije toliko mnogo. Mnogo je veći problem što su nam strukture opravdanih usluga: sudovi, domovi zdravlja i škole prilagođene nekoj Srbiji koja više ne postoji, pa ih je mnogo tamo gde je negde bilo puno industrije i građana. Takođe, u samoj državnoj upravi postoji i veliki problem u duplikaciji funkcija, ali i nedostatku kvaitetnih procedura. Tu je višak koji se ne može ni proceniti ni smanjiti bez dubinske reorganizacije.

Da li bi se moglo reći da vladi u zadržavanju kvalitetnih kadrova trenutno ide na ruku činjenica da u privatnom sektoru vlada (pre)velika nesigurnost zaposlenja?

Pa to svakako pomaže, jer najbolji u upravi mogu da zarade ponekad višestruko više u privredi. Ipak, motivacija najboljih koji rade za državu najčešće je jednostavno drugačija. Uprava ima broj zaposlenih koji su tu jer veruju u ovu državu, veruju u promene i žele da budu deo tog reformisanog i funkcionalnog državnog aparata. Namera nam je da upravo dodatno motivišemo naše profesionalce da nastave tako vredno da rade sa jasnom podelom poslova, pravičnim sistemom zarada, stimulativnim sistemom nagrađivanja i omogućenim stručnim usavršavanjem.

Kako tumačite izjave čelnih ljudi nekih lokalnih samouprava koje su već stavile do znanja da nemaju viškova zaposlenih? Kao upozorenje da neće pristati na smanjenje broja zaposlenih ili kao konstataciju realnog stanja?

Kad god sam razgovarala sa rukovodstvima lokalnih samouprava u okviru „karavana okruzima“ koje smo ustanovili od početka mandata, najveći problem im je bila Uredba o zabrani zapošljavanja koja ih je kočila da zaposle one kadrove koji su nužni za osnovno funkcionisanje (gerontološke sestre, vaspitačice itd). Oni su se složili da ima prostora za racionalizaciju na pojedinim mestima i uglavnom pružaju podršku procesu i razumeju zašto je ona neophodna. Sigurna sam da ćemo imati podršku lokalnih samouprava u daljem procesu racionalizacije, jer je i njima cilj da pruže kvalitetne usluge svojim građanima.

Koliko su međusobno usaglašene politike vlade koje s jedne strane od lokalnih samouprava traže da preuzimaju sve veći broj stručnih poslova (boljeg prikupljanja poreza, podizanja atraktivnosti opština za strana ulaganja, efikasnije izdavanje različitih dokumenata itd) usklađeno sa zahtevima za smanjenje broja ljudi zaposlenih u tim upravama?

Naše analize pokazuju da najbolje opštine i gradovi, oni koji su najviše uradili za svoj razvoj, uglavnom imaju najmanje zaposlenih po stanovniku.

Koliko su danas predstavnici lokalne samouprave upoznati i spremni da prate vladu u poslovima vezanim za evropske integracije?

Lokalne samouprave su te koje treba da implementiraju 2/3 propisa EU, a nisu imale zakonsku mogućnost da uspostavljaju sektore/jedinice/odeljenja koji će pratiti proces evropskih integracija. Komunikacija sa lokalnim samoupravama, kako direktna, tako i preko SKGO je poboljšana i radimo na tome da im omogućimo dalje jačanje kapaciteta

Izneli ste očekivanje da bi pojedinci koji su višak u jednim službama mogli biti premešteni u druge službe u kojima postoji tražnja za takvim kadrovima. Koliko je realna mogućnost za takve transfere s obzirom na nepovoljnu strukturu zaposlenih?

Ako je, primera radi, pravnik višak u jednoj jedinici, a druga baš traži pravnika, zašto ne bismo omogućili taj transfer i omogućili da obe jedinice funkcionišu bez problema?Za tako nešto je neophodno da poboljšamo institut ocenjivanja radi sticanja prave slike o službenicima, jer ćemo jedino tako  izbeći da transfer viška u državnoj upravi ne bude transfer loših kadrova iz jednog sektora u drugi, već očuvanje kvalitetnih kadrova.

Šta kao kontraprimer uspeha vlade u oslobađanju od partijskog kadriranja možete da iznesete spram dosta čestih obratnih primera kakav je na primer postavljanju specijaliste za klimatizaciju i grejanje na čelo Nadzornog odbora „Apoteke Kragujevac“?

Evo primera: jačanje instituta konkursa kao obaveznog procesa za zaposlene na položaju. Novim izmenama Zakona o državnim službenicima propisujemo obavezu objavljivanja konkursa u roku od šest meseci za lica na položaju, koja više nisu funkcioneri, već državni službenici. Na taj način ključne pozicije za donošenje najvažnijih odluka za jedno ministarstvo predate su državnim službenicima, a ne funkcionerima, kako je to do sada bio slučaj. Ovo je način da se izbegne politizacija radnih mesta u državnoj upravi. Na funkciju može da se prijavi bilo ko, što znači da ta funkcija apriori ne bi trebalo da bude politička.

Odnedavno se pominje uloga nevladinog sektora u nadzoru sprovođenja javnih politika. Kako bi to konkretno trebalo da izgleda?

Vlada je već prepoznala važnost konsultacija i uloge monitoringa nevladinog sektora i podizanju transparentnosti i odgovornosti javnog sektora. Oni su važan partner u stvaranju moderne i efikasne javne uprave koja će biti okrenuta prema potrebama građana. Nevladine organizacije su važan kanal sa građanima, često predstavljaju ugrožene grupe, grupe koje su zanemarene kako bi bi se čuli njihovi interesi. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave će nastaviti aktivan dijalog sa predstavnicima civilnog sektora u kreiranju javnih politika.

Koliko u rešavanju problema koji su pred vašim ministarstvom možete da se oslonite na postojeća istraživanja i studije ekonomske struke?

Mnogo manje nego što bih volela, i nego što očekujem da će biti do kraja mandata ove vlade.  Problem je što su podaci loši, a i malo je bilo „tražnje“ za analizom, pa je onda i kapacitet mali. Krenuli smo u unapređivanje statistike, a ovih dana će doći pred Vladu strategija e-uprave pomoću koje ćemo doći do mnogo boljih registara o podacima.  Ulažemo velike napore da stvorimo centre sa analitičkim kapacitetom, kao što je Sekretarijat za javne politike, kao što je u Ministarstvu privrede, i PKSu, a i u našem ministarstva. Povećali smo tražnju, izgradićemo kapacitet.

Kako će biti konkretizovana saradnja ministarstva i naučne zajednice kada je u pitanju bolje formulisanje javnih politika?

Moramo unaprediti komunikaciju i sa stručnom javnosti, koja sada ne daje dovoljno dobre odgovore kako rešavati nagomilane probleme. Sigurna sam da će se i Ministarstvo prosvete posvetiti da vezujemo sredstva za naučno-tehnička istraživanja za ona znanja koja su nam najpotrebnija da bi popravili privredni ambijent.



Skip to content