Ружић: Интерес грађана у фокусу нове Стратегије реформе јавне управе

Министар државне управе и локалне самоуправе Србије Бранко Ружић најавио је данас почетак израде Стратегије реформе јавне управе од 2021. до 2030. године и нагласио да је у фокусу интерес грађана.

Он је истакао да је циљ стратегије да побољша иницирање јавних политика, управљање јавним финансијама и људским ресурсима, као и  да омогући боље пружање услуга грађанима.

„Интерес грађанина јесте и мора бити фокус нашег рада и то је фокус и нове Стратегије. Да престанемо да размишљамо у складу са капацитетима, у складу са искуством, већ да се померимо са те тачке и да правац нашег деловања буде  у складу са грађанима“, рекао је министар.

Ружић је додао да већ постоје бројни резултати и бољи закони, као што је Закон о општем управном поступку, Закон о инспекцијском надзору, Закон о електронској управи, као и једноставније процедуре и услуге које су ближе грађанима.

Као пример навео је Бебо добродошла на свет и броје електронске услуге, јединствена управна места попут отвореног у Лазаревцу прошлог месеца, велики број дигитализованих услуга доступних на клик на Порталу еУправа.

„Важно нам је да тај тренд наставимо, да грађанина и даље стављамо у центар реформе, и да омогућимо да контакт са државом буде што једноставнији и што пријатнији за сваког појединца“, рекао је он.

Наставак реформе се, како је додао, заснива на принципу да грађани нису курири државе, већ да треба да држава буде на услузи свим грађанима.

Ту реформу смо, како је додао, покренули са Законом о општем управном поступку где смо подвукли да су институције те које треба да размењују податке из службених евиденција међу собом, а не да шаљу грађане од једног до другог шалтера да прикупљају своја документа.

„У фокусу је грађанин и са становишта наставка даљег отварања и веће транспарентности управе, законодавних процеса и процеса креирања докумената јавних политика, где нам је циљ да у сваком тренутку процеса питамо грађане о њиховим потребама или о њиховом задовољству пруженом услугом. Конкретније, Законом о државној управи обавезали смо државне органе на јавне консултације док се пише Нацрт закона, не само кад је исти готов. Такође, Законом о локалној самоуправи омогућили смо грађанима да кажу где и шта би желели да се гради“, рекао је министар.

Како је додао, увођење Политике пружања услуга у нову Стратегију је заправо провера свих законодавних реформи у реалности: да ли оно што смо осмислили, поједноставили или дигитализовали је по мери грађана.

„Тек кад добијемо одговор са терена, ми ћемо моћи да исправимо грешке, проверимо да ли смо добро планирали, или наставимо неку реформу ако се показала добро у пракси. Тако стварамо Управу по мери свих нас“, објаснио је он.

Додао је да ниједна активност није могућа без посвећених професионалаца у управи.

„Зато смо велики део свог посла посветили уређивању управљања људских ресурса, како бисмо осигурали да запошљавамо квалитетне људе, мотивишемо, вреднујемо, контролишемо њихов рад и задржавамо професионалце“, рекао је он.

Шеф Сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Ингве Енгстром рекао је да је увођење савремене јавне управе предуслов за демократско управљање државом, засновано на принципима владавине права, али и предуслов за привредни развој.

Он је похвалио досадашњу реформу јавне управе у Србији која је остварила добре резултате у области јавних политика, људских ресурса, управљање јавним финансијама и пружању услугама и има водеће место у региону. Додао је да ће ЕУ наставити да подржава реформу јавне управе у Србији.

Помоћник министра за европске интеграције Бранко Будимир рекао је да је реформа јавне управе основна  реформа која је претпоставка за ефикасно спроводјење свих осталих реформи и стратегија“ и да је то приоритетна област у процесу прикључивања ЕУ.

Помоћница министра финансија Верица Игњатовић подсетила је да је да Програм реформе управљања јавним финансијама, као део реформе јавне управе, усвојен 2015. године.

“ У свим сегментима који обухвата реформа јавних финансија постигнут напредак попут унапређења кредибилитета макроекономских прогноза, средњорочно планирање буџтских корисника, унапређење програмског буџетирања, трансформација пореске управе, побољшање финансијске контроле јавних средстава, јавних набавки и унапређења надзора и контроле јавних средстава, „, рекла је она.