Ружић: Подстичемо већу транспарентност и отвореност управе ка грађанима

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић изјавио је данас да ће инклузивност, отвореност, делотворност, професионализација, предвидивост бити део нове Стратегије реформе јавне управе 2030 на којој се ради, са фокусом на грађанина, као крајњег корисника услуга.

Он је на конференцији „Од мог града, мојој земљи, како осигурати развој Србије“, рекао да Министарство које води координира реформом јавне управе, која је уједно и један од три критеријума за улазак у Европску унију, а притом и основа за функционисање читаве управе.

„Управа више није кочничар као што је то била некада, она полако преузима улогу подршке систему – подршке грађанима у свакодневним ситуацијама и постаје професионалан, модеран и ефикасан сервис грађана и привреде“, рекао је он.

У реформу се, како је објаснио, систематичније и озбиљније се ушло 2014. са другом Стратегијом реформе јавне управе и припадајућим Акционим планом и првих неколико година било је резервисано за промишљање и стварање добрих темеља.

То је, како је додао,  учињено понајвише са оптимизацијом броја запослених, са Законом о управном поступку, Законом о инспекцијском надзору, Законом о еУправи и Законом о Националној академији и око 15 измена закона у области управљања људским ресурсима.

„Намерно наглашавам који су то закони јер и они говоре шта је то све мењано – ко нам ради у управи, како радимо свој посао, да ли нам заиста требају толике процедуре и сви ти папири, да ли можемо да урадимо већину ствари дигиталним путем, и чему стремимо, који су нам циљеви.  Овим наглашавам и да смо дигитализовали и умрежили електронске базе како бисмо боље комуницирали између себе и обезбедили предуслове да будемо бржи и квалитетнији у односу ка грађанима“, истакао је министар.

Навео је и да локалне самоуправе имају деценијски нерешене проблеме који јесу и разумљиво приоритет руководствима – нефункционалне зграде, путеве, пијаце, економске неискоришћене потенцијале.

„Зато смо и обезбедили већи фонд за локал – 490 милиона динара, већи за 53% у односу на прошлу годину како бисмо подржали општине да заврше те горуће пројекте. Такође, и кроз пројекат Јединствено управно место – ове године са 52 милиона динара, следеће године са 45, како бисмо направили једно шалтерско место на којем ће се наћи све услуге које једна локална самоуправа пружа, а не да шетамо грађане по различитим институцијама, као некакве курире“, додао је Ружић.

Паралелно са тим, према његовим речима, подстицали смо како законима, тако и делима и различитим иницијативама, на већу транспарентност и отвореност управе ка грађанима.

„Морамо се више консултовати, отварати, и водити дијалог са свим заинтересованим лицима, јер тако стичемо веће поверење грађана у наш рад, али и обезбеђујемо већи квалитет одлука које доносимо“, истакао је министар.