Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić izjavio je danas da će inkluzivnost, otvorenost, delotvornost, profesionalizacija, predvidivost biti deo nove Strategije reforme javne uprave 2030 na kojoj se radi, sa fokusom na građanina, kao krajnjeg korisnika usluga.
On je na konferenciji „Od mog grada, mojoj zemlji, kako osigurati razvoj Srbije“, rekao da Ministarstvo koje vodi koordinira reformom javne uprave, koja je ujedno i jedan od tri kriterijuma za ulazak u Evropsku uniju, a pritom i osnova za funkcionisanje čitave uprave.
„Uprava više nije kočničar kao što je to bila nekada, ona polako preuzima ulogu podrške sistemu – podrške građanima u svakodnevnim situacijama i postaje profesionalan, moderan i efikasan servis građana i privrede“, rekao je on.
U reformu se, kako je objasnio, sistematičnije i ozbiljnije se ušlo 2014. sa drugom Strategijom reforme javne uprave i pripadajućim Akcionim planom i prvih nekoliko godina bilo je rezervisano za promišljanje i stvaranje dobrih temelja.
To je, kako je dodao, učinjeno ponajviše sa optimizacijom broja zaposlenih, sa Zakonom o upravnom postupku, Zakonom o inspekcijskom nadzoru, Zakonom o eUpravi i Zakonom o Nacionalnoj akademiji i oko 15 izmena zakona u oblasti upravljanja ljudskim resursima.
„Namerno naglašavam koji su to zakoni jer i oni govore šta je to sve menjano – ko nam radi u upravi, kako radimo svoj posao, da li nam zaista trebaju tolike procedure i svi ti papiri, da li možemo da uradimo većinu stvari digitalnim putem, i čemu stremimo, koji su nam ciljevi. Ovim naglašavam i da smo digitalizovali i umrežili elektronske baze kako bismo bolje komunicirali između sebe i obezbedili preduslove da budemo brži i kvalitetniji u odnosu ka građanima“, istakao je ministar.
Naveo je i da lokalne samouprave imaju decenijski nerešene probleme koji jesu i razumljivo prioritet rukovodstvima – nefunkcionalne zgrade, puteve, pijace, ekonomske neiskorišćene potencijale.
„Zato smo i obezbedili veći fond za lokal – 490 miliona dinara, veći za 53% u odnosu na prošlu godinu kako bismo podržali opštine da završe te goruće projekte. Takođe, i kroz projekat Jedinstveno upravno mesto – ove godine sa 52 miliona dinara, sledeće godine sa 45, kako bismo napravili jedno šaltersko mesto na kojem će se naći sve usluge koje jedna lokalna samouprava pruža, a ne da šetamo građane po različitim institucijama, kao nekakve kurire“, dodao je Ružić.
Paralelno sa tim, prema njegovim rečima, podsticali smo kako zakonima, tako i delima i različitim inicijativama, na veću transparentnost i otvorenost uprave ka građanima.
„Moramo se više konsultovati, otvarati, i voditi dijalog sa svim zainteresovanim licima, jer tako stičemo veće poverenje građana u naš rad, ali i obezbeđujemo veći kvalitet odluka koje donosimo“, istakao je ministar.