Ружић представио девет закона у скупштини – корак напред ка бољој и ефикасној управи

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић представио је данас у Скупштини Србије девет закона из надлежности министарства, који су наставак реформе јавне управе са циљем даље професионализације и ефикаснијег рада администрације у корист свих грађана Србије.

Четири закона су измене и допуне које се односе на реформу плата у јавном сектору и померање примене платних разреда за годину дана.

То су – Предлог закона о изменама и допунама Закона о систему плата запослених у јавном сектору, Предлог закона о изменама и допунама Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, Предлог закона о изменама Закона о запосленима у јавним службама као и Предлог закона о изменама Закона о платама запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

„Ови закони су темељ реформе система плата, а изменама које предлажемо мењамо рокове од којих почиње примена системског и посебних закона о платама у појединачним деловима јавног сектора“, рекао је Ружић у Скупштини Србије.

Објаснио је да је потребно да се у предстојећем периоду спроведу додатне финансијске анализе преласка на нов систем плата, као и да се остави нови примерен временски период за прилагођавање послодаваца и запослених и то све до 1. јануара 2020. године.

Изменама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, како је рекао, обезбеђују се услови за пуну професионализацију и деполитизацију кадрова у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и уводе се принципи рада који омогућавају да се послови из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе обављају стручно и законито.

На тај начин стварају се објективни услови и претпоставке за каријерни развој запослених, стручно усавршавање и каријерно напредовање у служби.

Ружић је рекао да се Предлогом закона о изменама и допунама Закона о платама државних службеника и намештеника, који је такође пред посланицима, уређују радни односи државних службеника и намештеника, како би се обезбедили несметани услови за награђивање државних службеника по основу вредновања радне успешности, почев од 1. јануара 2019. године.

Закон о изменама и допунама Закона о државним службеницима, како је рекао, дефинише појам компетенција у процесу управљања људским ресурсима, који подразумева скуп знања, вештина, особина, ставова и способности, које би државни службеник требало да поседује, које обликују његово понашање и воде постизању очекиване радне успешности на радном месту.

Предложене су и одредбе којим се уређује да ће се избор међу кандидатима у конкурсном поступку од сада заснивати на провери тих компетенција, али се такав систем уводи и у функцију вредновања рада државних службеника. Тиме се подстиче службеник на остваривање бољих резултата рада и стварају се услови за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању“, рекао је министар.

Предвиђено је и унапређење евиденција управљања људским ресурсима (Централна кадровска евиденција), јачање улоге Кадровског плана и јачање интерног тржишта рада у циљу стварања квалитетне и ефикасне базе запослених, чија улога би била, према речима Ружића, између осталог и да утиче на политику здржавања кадрова и њихово правилно распоређивање.

Ружић је рекао да се предложеним изменама Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору продужава примена овог закона до краја 2019. године, како би се одржала фискална стабилност.

Смањење зарада, забрана запошљавања и рационализација броја запослених у јавном сектору су мере које су до сада највише допринеле смањењу расхода и успеху фискалне консолидације“, рекао је министар.

Како је додао, због позитивних ефеката примене закона омогућено је мање рестриктивно одлучивање о потреби новог запошљавања, а наредне године разматраће се ефикаснији системи који ће омогућити ефикасније попуњавање радних места.

Предлогом закона о изменама и допунама Закона о инспекцијском надзору, како је додао Ружић, предвиђено је увођење и нових института попут „прикривене куповине“, мешовитог надзора и друго.

Објаснио је да се прикривена куповина обавља без претходног обавештавања и да је инспектор овлашћен да путем непосредног опажања прикупља доказе и податке потребне за утврђивање чињеница.

Након обављене куповине, инспектор предочава надзираном субјекту своју службену легитимацију и налог за инспекцијски надзор“, објаснио је министар.

Мешовити инспекцијски надзор, како је додао, омогућава да више инспекција истовремено врши редован или ванредан надзор, када се предмет надзора делимично или у целости поклапа или су повезани, као резултат праксе. „То штеди време и ресурсе инспекција, али и привредника“, рекао је Ружић.

Ружић је рекао да Србија има мањак инспектора и да је ће задатак у наредном периоду бити и План запошљавања нових инспектора, као и стручно усавршавање инспектора кроз обуке, радионице и саветовања, у складу изменама и допунама овог Закона, тако и у складу са Законом о Националној академији за јавну управу.