Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić predstavio je danas u Skupštini Srbije devet zakona iz nadležnosti ministarstva, koji su nastavak reforme javne uprave sa ciljem dalje profesionalizacije i efikasnijeg rada administracije u korist svih građana Srbije.
Četiri zakona su izmene i dopune koje se odnose na reformu plata u javnom sektoru i pomeranje primene platnih razreda za godinu dana.
To su – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama kao i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
„Ovi zakoni su temelj reforme sistema plata, a izmenama koje predlažemo menjamo rokove od kojih počinje primena sistemskog i posebnih zakona o platama u pojedinačnim delovima javnog sektora“, rekao je Ružić u Skupštini Srbije.
Objasnio je da je potrebno da se u predstojećem periodu sprovedu dodatne finansijske analize prelaska na nov sistem plata, kao i da se ostavi novi primeren vremenski period za prilagođavanje poslodavaca i zaposlenih i to sve do 1. januara 2020. godine.
Izmenama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kako je rekao, obezbeđuju se uslovi za punu profesionalizaciju i depolitizaciju kadrova u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i uvode se principi rada koji omogućavaju da se poslovi iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obavljaju stručno i zakonito.
Na taj način stvaraju se objektivni uslovi i pretpostavke za karijerni razvoj zaposlenih, stručno usavršavanje i karijerno napredovanje u službi.
Ružić je rekao da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koji je takođe pred poslanicima, uređuju radni odnosi državnih službenika i nameštenika, kako bi se obezbedili nesmetani uslovi za nagrađivanje državnih službenika po osnovu vrednovanja radne uspešnosti, počev od 1. januara 2019. godine.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, kako je rekao, definiše pojam kompetencija u procesu upravljanja ljudskim resursima, koji podrazumeva skup znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti, koje bi državni službenik trebalo da poseduje, koje oblikuju njegovo ponašanje i vode postizanju očekivane radne uspešnosti na radnom mestu.
„Predložene su i odredbe kojim se uređuje da će se izbor među kandidatima u konkursnom postupku od sada zasnivati na proveri tih kompetencija, ali se takav sistem uvodi i u funkciju vrednovanja rada državnih službenika. Time se podstiče službenik na ostvarivanje boljih rezultata rada i stvaraju se uslovi za pravilno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju“, rekao je ministar.
Predviđeno je i unapređenje evidencija upravljanja ljudskim resursima (Centralna kadrovska evidencija), jačanje uloge Kadrovskog plana i jačanje internog tržišta rada u cilju stvaranja kvalitetne i efikasne baze zaposlenih, čija uloga bi bila, prema rečima Ružića, između ostalog i da utiče na politiku zdržavanja kadrova i njihovo pravilno raspoređivanje.
Ružić je rekao da se predloženim izmenama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru produžava primena ovog zakona do kraja 2019. godine, kako bi se održala fiskalna stabilnost.
„Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su do sada najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije“, rekao je ministar.
Kako je dodao, zbog pozitivnih efekata primene zakona omogućeno je manje restriktivno odlučivanje o potrebi novog zapošljavanja, a naredne godine razmatraće se efikasniji sistemi koji će omogućiti efikasnije popunjavanje radnih mesta.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru, kako je dodao Ružić, predviđeno je uvođenje i novih instituta poput „prikrivene kupovine“, mešovitog nadzora i drugo.
Objasnio je da se prikrivena kupovina obavlja bez prethodnog obaveštavanja i da je inspektor ovlašćen da putem neposrednog opažanja prikuplja dokaze i podatke potrebne za utvrđivanje činjenica.
„Nakon obavljene kupovine, inspektor predočava nadziranom subjektu svoju službenu legitimaciju i nalog za inspekcijski nadzor“, objasnio je ministar.
Mešoviti inspekcijski nadzor, kako je dodao, omogućava da više inspekcija istovremeno vrši redovan ili vanredan nadzor, kada se predmet nadzora delimično ili u celosti poklapa ili su povezani, kao rezultat prakse. „To štedi vreme i resurse inspekcija, ali i privrednika“, rekao je Ružić.
Ružić je rekao da Srbija ima manjak inspektora i da je će zadatak u narednom periodu biti i Plan zapošljavanja novih inspektora, kao i stručno usavršavanje inspektora kroz obuke, radionice i savetovanja, u skladu izmenama i dopunama ovog Zakona, tako i u skladu sa Zakonom o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.