ГРАЂАНИ И СЛУЖБЕНИЦИ СУ ЦИЉ И KЉУЧ РЕФОРМЕ ЈАВНЕ УПРАВЕ

Грађани Србије и службеници запослени у јавној управи налазе се у самом језгру реформских процеса. Први као корисници услуга чије је задовољство примарно, а други као кључ успешне имплементације начела добре управе, наглашено је на панелу Стратегија реформе јавне управе 2030, који је одржан 23. октобра 2019. године.

Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе, истакао је да ниједна активност није могућа без посвећених професионалаца у управи. Он је истакао да је уређивању управљања људским ресурсима посвећено много времена и рада, а да су циљеви запошљавање квалитетних људи и задржавање професионалаца у јавној управи.

Министар је нагласио да су грађани Србије и њихово задовољство били и остали главни мотив и покретач рада и унапређења јавне управе. „У фокусу је грађанин и са становишта наставка даљег отварања и веће транспарентности управе, законодавних процеса и процеса креирања докумената јавних политика, где нам је циљ да у сваком тренутку процеса питамо грађане о њиховим потребама или о њиховом задовољству пруженом услугом“, рекао је министар Ружић.

Шеф Сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Ингве Енгстром је, говорећи на панелу, навео да су остварена бројна достигнућа у реформи јавне управе. „Зато је важно да се не изгуби овај “замах” и да се додатни напори уложе у наставак реформи“, казао је Енгстром нагласивши да захтеви у претприступном процесу нису само услов за придруживање ЕУ. „Ове реформе су видљиве грађанима кроз позитивно искуство са јавном администрацијом и оне унапређују пословно окружење“, поручио је Енгстром.

На панелу се говорило и о значају реформи управљања јавним финансијама. „Реформа јавних финансија доприноси ефикасности и транспарентости у управљању буџетским средствима, а самим тим и пружа гаранцију да се новцем грађана Србије управља на одговоран, ефикасан и транспарентан начин, истакла је Верица Игњатовић, в.д. помоћника министра у Министарству финансија. Њој се придружио Бранко Будимир, помоћник министра у Министарству за европске интеграције. Говорећи о важности напредовања јавне управе он је нагласио да је су комплексност, хоризонтални карактер и утицај реформе препознати од већине развојних партнера и да је као таква реформа јавне управе „кључна реформа која је претпоставка за одрживо спровођење других секторских реформи и политика“.

Састанак радне групе: Јавне политике

Kреирање јавних политика усмерено ка грађанима

Јавна управа представља велики систем са широким спектром одговорности, чији је циљ да унапреди квалитет живота грађана, обезбеди кључна јавна добра, добро пословно окружење и владавину права.

Циљ Стратегије реформе јавне управе је промена начина рада администрације – са крутог бирократског, ка много флексибилнијем и партиципативнијем и са фокусом на потребе грађана и њихово задовољство пруженом услугом. Промене укључују већу оријентацију ка резултатима, одговорност, ефикасније управљање променама и ефикасније прописе који минимизирају трошкове.

Свеобухватан процес реформе јавне управе укључује и управљање јавним политикама и регулаторну реформу. Ефикасан, транспарентан, координисан и реалистичан систем планирања јавних политика уводи одговорност за резултате и ствара оквир за мерење ефикасности рада у јавној управи.

Од априла 2018. године на снази је Закон о планском систему, а пратеће уредбе су донете у фебруару 2019. године. Циљ овог пакета прописа је повезивање свих елемената планирања јавних политика у један систем. Елементи укључују добро разумевање проблема, аналитичност, јасне и конкретне циљеве, мерљивост резултата, усклађеност са буџетом, партиципативност и повезаност између планова и прописа.

Kључни налази и препоруке ове Радне групе за будућу Стратегију реформе јавне управе могу се сажети у три основна правца деловања:
• Укључивање грађана у процес развоја јавних политика је међу најважнијим препорукама. Потребно је укључити грађане и привреду у креирање јавних политика од раних фаза и јачати дијалог о политикама са организацијама цивилног друштва током целог процеса.

• Интензивнију примену аналитичких алата за развој политика и спречавање појаве јавних политика које нису у складу са прописима.

• Повезивање политика, уз усаглашавање закона и јавних политика са Законом о општем управном поступку. Препорука је и да се обезбеди подударање између усвојених политика и капацитета за њихово спровођење.

Одређивање трошкова политика је још једна од важних области у којој су дате препоруке. У току је израда смерница за одређивање трошкова политика, чиме ће се обезбедити добро дефинисање буџета и оптимално извршење јавних политика.

Састанак радне групе: Управљање људским ресурсима

Стратешко планирање управљање људским ресурсима мора бити приоритет реформи

Фокус на грађанима и службеницима, као окосници целог догађаја, у раду ове радне групе добио је пуни замах. Теми се приступило систематски, од потребе за јаснијим дефинисањем опсега реформи у овој области, преко тога да у рад ове радне групе треба укључити представнике и других институција, као што су Министарство правде, Пореска управа, Управа царина, до питања обавезности обука за све службенике, задржавања и одлива кадрова. Дискутовано је и о недовољим капацитетима јединица за управљање људским ресурсима и на централном и на локалном нивоу, паду мотивације у јединицима локалне самоуправе за реформу и преиспитивању мера штедње, које лимитирају процес реформе управљања људским ресурсима.

Упркос потреби да се дискутује о многим темама, издвојене су три кључне препоруке које би своје место требало да нађу и у новој Стратегији реформе јавне управе:
• Увођење новог информационог система за управљање људским ресурсима, као кључног алата и предуслова за анализу, планирање и управљање људским ресурсима у јавној управи
• Стратешко планирање управљања људским ресурсима је неопходно поставити као примарни циљ у свим фазама управљања људским ресурсима, од планирања кадрова, преко израде кадровских планова, регрутације и запошљавања, управљања каријером и стручним усавршавањем.
• Институционализација професионалног развоја намештеника и лица на положају.

Препоручена је и примена оквира компетенција у пракси, подршка за даљи развој Националне академије, боље кадровско планирање, промовисање јавне управе као пожељног послодавца и фокусирање на одређене категорије запослених, са једне стране намештеника, а са друге стране лица на положају.

Састанак радне групе: Управљање јавним финансијама

Учинковитија реформа кроз успостављање јасних индикатора и већу одговорност руководилаца

Дискутујући о реформи управљања јавним финансијама, чланови ове радне групе фокусирали су се на начине на које нова Стратегије реформе јавне управе може да одговори на препоруке за учинковитије спровођење резултата и мера које су задате садашњом Стратегијом, као и Програмом реформе управљања јавним финансијама.

Препоруке које су биле предмет дискусије односе се на неопходност јачања капацитета за спровођење јавне интерне финансијске контроле (ПИФЦ/ЈИФK), која доноси корените промене у раду јавног сектора, затим на унапређење квалитета транспарентности и целовитости финансијског извештавања, са посебним освртом на претходно јасно дефинисање индикатора у процесу буџетирања.

Kао главне препоруке за даље спровођење реформе управљања јавних финансијама, под окриљем нове Стратегије, издвојиле су се:
• Правилно дефинисање индикатора током програмског буџетирања, који служе за мерење оствареног и повезане су са одговорношћу руководилаца (перформанце манагемент)
• Јачање капацитета запослених по ресорима кроз обуке у областима: буџетирања, планирања средњорочних буџета, финансијског управљања и контроле, комуникација, уз напомену да се овде предвиђа значајна улога Националне академије за јавну управу
• Интегрални приступ у буџетирању, што изискује повезивање планског система са буџетирањем, кроз исправно дефинисање индикатора у стратегијама и њихово повезивање са расходима.

Важност повезивања докумената јавних политика са буџетским програмима, с обзиром на то да тренутно та веза не постоји, такође се издвојила као веома значајна тема у дискусији ове групе.

Радна група: Пружање услуга

Увођење контроле квалитета пружања услуга је неопходан корак у реформи ове области

Чланови ове радне групе су на почетку дискусије констатовали да реформа јавне управе даје резултате и да постоје одређена унапређења. Упркос томе што и налази независне евалуације потврђују прогрес, идентификовано је да грађани немају доживљај да се те промене дешавају јер нема довољно позитивних искустава, са једне стране, док се са друге стране службеници задржавају на процедурама и недовољно разумеју да је њихов посао и да пружају услуге. Такође, наглашен је неуједначен квалитет услуга, доминантно због тога што не постоји механизам контроле квалитета услуга, али ни утврђених стандарда и механизама за лакше остваривање услуге на самом месту пружања услуга (qуеуе менаџмент).

С обзиром на то да су услуге највидљивији део реформе јавне управе и да сваки грађаним у већој или мањој мери користи услуге јавне управе, ни ова дискусија није била поштеђена од фокуса на непријатна искуства, која су најчешће последица недовољне примене прописа и процедура. Kонстатовано је да реформа државне управе мора више бити реформа јавне управе јер се бављењем реформама на највишим нивоима губи из вида искуство крајњих корисника, самих грађана. Потребно је и јасно раздвајање надлежности централног и локалног нивоа, јер је утисак да има много преплитања, што уноси додатно неповерење у реформски процес јер се због тога грађани неретко упућују на погрешне адресе да остваре своја права.

Ова радна група је препоручила да се за почетак треба фокусирати на:
• Унапређење политике пружања услуга кроз унапређење управљања процесима на свим нивоима
• Унапређење капацитета за спровођење политике пружања услуга и праћење имплементације
• Управљање квалитетом пружања услуга.

Добре процедуре нису довољне за добро искуство, и неопходно је додатно развијати процедуре, као што су “ситне жалбе”, уводити систем испитивања задовољства и успоставити јасне индикатора за управљање процесима.