Да ли знате да избори нису једини начин да се грађани за нешто „питају“? Постоје законом прописани начини ушешћа грађана у формирању локалних политика и доношења одлука и то путем референдума, народне иницијативе, збора, јавне расправе, а однедавно и кроз процес консултација. Ово право представља један од суштинских видова демократије – даје могућност да грађани учествују у формулисању и доношењу одлука у земљи у којој живе, али и да сами иницирају промену. Европска унија нарочито инсистира на унапређењу креирања и спровођења јавних политика у оквиру реформе јавне управе.
Када говоримо о локалним политикама, причамо о широком спектру ствари које су видљиве и које утичу на грађане и привреду у једној локалној самоуправи – у домену културе, спорта, привреде, локалног развоја и инфраструктуре, али и улагања и одржавања путева, улица, водовода, објашњава Милена Радомировић из Сталне конференције градова и општина (СКГО).
“Грађани укључивањем у доношење јавних политика могу у неким случајевима да утичу врло конкретно на најближе своје животно окружење и на услове у којима ће остваривати своја права на неке локалне услуге, уписивање деце у предшколске установе, број тих установа, начин уређивања локалних јавних површина, шта ће то бити неки крупнији приоритети или нека ситнија приоритизација пројеката опет зависи од тога како је консултативни процес постављен и шта су иницијативе самих грађана”, каже она.
Милена Радомировић је уједно и менаџерка ЕУ пројекта EXCHANGE 5. Реч је о програму који представља континуирану подршку Европске уније локалним самоуправама од 2004. године. У великој мери допринео је унапређењу креирања јавних политика на локалном нивоу кроз подршку стратешком планирању. И управо на локалном нивоу, грађани не седе скрштених руку. Један од примера су Ваљевци. “Град Ваљево је реализовао пројекат Цитy wалк, који је био кључ на унапређењу услова пешачења, као облика одрживе урбане мобилности, али и других видова урбане мобилности и бициклирања и јавног превоза”, објашњава саветник за управљање пројектима у Градској управи Ваљева Ненад Бранковић. У читав процес били укључени сви заинтересовани, додаје.
“При самом процесу израде планова смо организовали неколико радионица. Најпре почетну радионицу где смо представили пројекат, план израде и кључне методолошке поставке, а затим и информативну радионицу где смо настојали да укључимо што већи број заинтересованих страна и медија како би се у што већој мери раширили идеје и циљеви, али и користи које грађани Ваљева могу имати у доношењу једног таквог документа”, рекао је Бранковић.
Према његовим речима, организоване су и радионице за дефинисање визије и циљева, као и утврђивање мера и интервенција.
“Посебно је била интересантна и радионица „У шетњи” (Walk shop) где су грађани и заинтересоване стране грађани из јавног, приватног и невладиног сектора заједно на терену, улицама града Ваљева сагледавали и оцењивали различите аспекте проблематике урбане мобилности и проналазили најбоља решења за конкретне проблеме на које смо наилазили на терену”, казао је Бранковић.
“Овај пројекат је проглашен као најбољи пројекат ЕУ прошле године у конкуренцији великог броја пројеката финансираних од стране ЕУ, што Ваљево, али и Србији, даје сјајну референцу и углед за даље конкурисање и добијање средстава из европских фондова”, истакао је Бранковић.
Он је казао да су у време епидемије одрживи видови транспорта добили на значају, због чега сматра да је план основа Ваљеву, али и другим градовима који имају овакве планове за конкурисање за средства из европских фондова.
Локална самоуправа има обавезу да за одређена питања организује јавну расправу, подсећа Милена Радомировић из СКГО.
“Са друге стране, и грађани могу, најмање њих сто са правом потписа, бирачким правом да покрену, иницирају заправо спровођење јавне расправе по било ком питању и то су све механизми које грађани треба да користе. Оно што је сада можда новина. Наравно, неке локалне самоуправе су то практиковале јесте концепт континуираних консултација. Ти консултативни процеси нису прецизно одређени. Они се могу реализовати путем најразличитијих анкета, коришћењем локалног медијског простора, новина, телевизија, интернет презентација локалних самоуправа, затим активирањем саме локалне администрације да посећује неке социјално угроженије групе, месне заједнице што је посебно значајно у разуђенијим руралним општинама. Јавне расправе су негде на крају тих консултативних процеса и то је веома важно да разумеју и сами грађани”, објашњава.
У Србији је до сада пет локалних самоуправа – Мали Зворник, Бачки Петровац, Петровац на Млави, Куршумлија и Сјеница добило планове развоја усклађених са потребама грађана, који су кроз учешће у креирању јавних политика одлучили шта су приоритети за њихова места, наводи она и додаје да је реч о пилот пројектима који ће бити проширени и на све градове и општине у Србији.