Inspektori, uz rad na terenu pod svim vremenskim uslovima, nedostatak ljudstva i nezadovoljavajući materijalni položaj, imaju još jednu tešku prepreku u poslu sa kojom treba da izađu na kraj. To je agresivno ponašanje stranaka i drugih građana prema inspektorima.
Zakoni o inspekcijskom nadzoru i upravnom postupku uspostavljaju pravila savremenog inspekcijskog nadzora i stavljaju preventivno i savetodavno delovanje inspektora u prvi plan, pa tako sa svoje strane smanjuju tenziju između kontrolisanih i onih koji kontrolišu, koja je pratilac nadzora. Inspektori su dužni da se profesionalno i učtivo, ali i dostojanstveno i odlučno ponašaju u proveri sprovođenja zakona. Međutim, nizak nivo profesionalne i lične kulture i agresivni model ponašanja određenih pojedinaca dovodi do verbalnih i fizičkih napada na inspektore, što je postala učestala nedopustiva pojava.
Dragoman Paunović, predsednik Mreže inspektora Srbije (MINS) – strukovnog udruženja inspektora, ukazuje da su vređanje, pretnje i fizički napadi nešto s čime se gotovo svaki inspektor susreo u svom radu.
– Brojni su primeri sprečavanja inspektora u obavljanju nadzora i napada na inspektora: od ozbiljnih pretnji inspektoru i članovima njegove porodice, preko zaključavanja u objektima i lišavanja slobode kretanja ili izbacivanja inspektora iz objekta i nedopuštanja da se sprovede postupak, nahuškavanja pasa, pokušaja gaženja vozilom, proganjanja, pa do nanošenja lakih i teških telesnih povreda i prebijanja inspektora od strane udružene grupe nasilnika. Imamo brutalan primer kolege inspektora rada iz Novog Sada, koga je, dok je bio na radnom zadatku, napala grupa od pet lica, oborila na zemlju i, dok je bio na zemlji, tukla rukama i nogama. Inspektor je tada zadobio prelome kostiju. Inspektori u ovakvim situacijama trpe i strah visokog intenziteta, pa sve to ponovo, uz osećaj nezaštićenosti i usamljenosti, prolaze i u postupcima pred policijom i javnim tužilaštvom, pa onda pred sudom, ako slučaj, neretko posle dužeg vremena, dobije sudski epilog – objašnjava Paunović.
On dodaje i da inspektori ukazuju da se neretko u postupcima pred nadležnim organima pojavljuju lažni svedoci, koji neistinito govore o tome kako je inspektor provocirao nasilnika ili kako je hteo da na nezakonit način prikupi dokaze ili da povredi lična prava lica pod nadzorom.
Kako bi se povećala krivičnopravna zaštita inspektora, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, MINS i NALED inicirali su ka Ministarstvu pravde da se, u sklopu najavljenih izmena i dopuna Krivičnog zakonika, poveća krivičnopravna zaštita inspektora. Dragoman Paunović ističe da bi inspektori, prema prirodi i rizicima posla, samostalnosti i odgovornosti koju imaju, trebalo da uživaju pojačanu krivičnopravnu zaštitu kao što je to predviđeno za službena lica koja obavljaju poslove javne ili državne bezbednosti i čuvanja javnog reda i mira. Paunović dodaje i da učinioci ovih dela kao oruđe koriste i lažno prijavljivanje i optuživanje inspektora i podnošenje tužbi za naknadu štete protiv inspektora. Zbog takvih zloupotreba, MINS predlaže da se u slučaju vođenja ovakvih postupaka protiv inspektora, koje pokreće privatni tužilac u vezi sa obavljanjem poslova i radnih zadataka inspektora, organ u čijem je sastavu inspekcija predujmi troškove inspektora u tom postupku, ukLjučujući i troškove zastupanja.
Zakon o inspekcijskom nadzoru definiše da je inspektor ovlašćeno službeno lice koje uživa krivičnopravnu zastitu, da mu policija pruža pomoć, posebno kada se očekuje otpor, i propisuje prekršaj onemogućavanja inspekcijskog nadzora. Krivični zakonik propisuje krivična dela protiv službenih lica, uključujući i inspektore. Inspektori nam ističu i da njihovi učinioci neretko ne trpe kaznene posledice svog protivpravnog, nasilničkog ponašanja. Zbog toga smo učinili inicijativu ka Ministarstvu pravde da se poveća krivičnopravna zaštita inspektora i stane na put ovakvim pojavama – kaže Zoran Kasalović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i zamenik predsednika Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor.
Milan Stefanović, savetnik NALED-a za inspekcijski nadzor i pravna pitanja, kaže da je potrebno da pojačanu krivičnopravnu zaštitu inspektora u zakonu prati i dosledna tužilačka i sudska praksa, kako bi se slovo zakona sprovelo u delo.
– U tom cilju, bilo bi značajno kada bi Republički javni tužilac izdao Opšte obavezno uputstvo svim javnim tužiocima da se kod krivičnih dela protiv inspektora, kao službenih lica, neće primenjivati načelo oportuniteta, tako što u tim predmetima javni tužioci neće odlagati krivično gonjenje sa naredbom ispunjenja određenih obaveza, na primer uplate određenog iznosa u društveno korisne svrhe, pa se, posledično, neće odbacivati krivične prijave po ovom osnovu. Kod krivičnih dela protiv inspektora, kada za to postoje zakonski uslovi, vodio bi se redovan krivični postupak, a sudska praksa bi trebalo da uspostavi strožu kaznenu politiku za učinioce ovih krivičnih dela. Tako bi ih, a i potencijalne druge učinioce, preventivno odvratila od toga da ponove ili učine takvo delo. Time se podiže ugled državnih organa i profesije inspektora i, uopšte, nivo vladavine prava – navodi Stefanović.