Zakon o inspekcijskom nadzoru (ZoIN), čija puna primena počinje od subote 30. aprila 2016. godine, postavlja drugačiji odnos države i privrede, inspektora i privrednika, usredređen na preventivno delovanje. Od inspekcija se sada očekuje da pružaju više stručne i savetodavne podrške, kao i da izriču preventivne mere kako do nezakonitosti i štete ne bi došlo. Pri pronalaženju nepravilnosti u velikom broju slučaja se očekuje da subjekat ima rok da je otkloni, a ne da odmah bude kažnjen.
Dosadašnji odnos inspekcijskih službi prema privrednicima bio je uglavnom represivnog karaktera, budući da su inspekcije uglavnom delovale reaktivno, nakon uočene nezakonitosti ili štetnog događaja ili očekujući da ih pronađu. Sada je njihov cilj da ih spreče.
Od subote, 30. aprila 2016. godine, zahvaljujući punoj primeni ZoIN možete očekivati da:
- svaki redovan (planiran) nadzor podrazumeva obaveznu upotrebu kontrolnih lista, koja će dati uvid u stvarno stanje rizika i zakonitosti poslovanja, kao i osnov za planiranje budućih nadzora. Privrednici će moći sami sebe da prekontrolišu i pravovremeno otklone nedostatke pomoću kontrolne liste koja se objavljuje na internet stranici inspekcija. Ako inspekcija ne sačini kontrolne liste iz svoje oblasti nadzora ili ih ne primenjuje u redovnom nadzoru i ne objavi ih, rukovodiocu inspekcije preti novčana kazna od 120.000 do 150.000 dinara. Upravni inspektorat Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave krenuće u nadzor s početkom pune primene Zakona kako bi se utvrdilo stanje da li su sve inspekcije objavile svoje kontrolne liste. Ovo je jasan korak ka uređenijem i poštenijem postupanju inspektora, kao i razvijanju saradnje i većeg poverenja između privrednika i inspekcijskih službi.
- sve inspekcije vrše nadzore po prethodno usvojenom planu, koji se zasniva na utvrđenom stanju u oblasti nadzora i na sistematično pripremljenoj proceni rizika. Plan nadzora je novina za mnoge, ali ne za sve, inspekcije. Nadzor se, uglavnom do sada, zasnivao na „spoljnim impulsima“, tj. prijavama građana i privrede. Sada plan mora da sadrži učestalost i obuhvat vršenja nadzora po oblastima i svakom od stepena rizika, planirane mere preventivnog delovanja, aktivnosti za sprečavanje delovanja neregistrovanih subjekata, period vršenja nadzora itd.
- inspektori počinju nadzor sa nalogom. On sad biva obavezan za sve inspekcije i sadrži predmet i planirano trajanje nadzora. Izuzetak je vanredan nadzor, u slučaju hitnih mera, kada je nadzor moguć i bez naloga, a po prijavi građana. U tom slučaju, privrednik ima pravo ulaganja primedbi na zapisnik koji sačini inspektor na licu mesta.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je predložilo Vladi ovaj zakon i reč je o propisu koji prvi put na celovit način uvodi red u rad inspektora, u velikoj meri doprinosi smanjenju sive ekonomije, štiti privrednike koji posluju legalno, a još strože kontroliše one koji ugrožavaju bezbednost i zdravlje naših građana. U prilog tome ide podatak da od avgusta prošle godine, kada su neregistrovani subjekti postali predmet nadzora svih 33 inspekcija Srbije, u poređenju sa istim periodom 2014-2015. godine, broj registrovanih preduzetnika u proseku povećan za oko 15.5%. Ovaj zakon najviše je bio potreban našim privrednicima, koji su i inicirali njegovo donošenje.
USAID Projekat za bolje uslove poslovanja (USAID BEP) pružio je nemerljivu stručnu i tehničku podršku pri izradi i implementaciji Zakona. Zahvaljujući ovoj saradnji, 330 inspektora – instruktora prošlo je obuke za trenere za postupanje po novom zakonu. Pohvalna je i činjenica da su neke inspekcije, poput tržišne, turističke i sanitarne, privele kraju „drugi krug“ obuka i prenele stečeno znanje svojim kolegama. U toku je i obuka 1.200 inspektora gradova i opština, koju sprovodi Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), uz finansijsku podršku OEBS-a i stručnu podršku USAID BEP-a.
Jedino sistemskim i strateškim merama možemo povećati poverenje građana u institucije i inspektore i poboljšati privredni ambijent.