Broj radnih mesta na neodređeno i određeno vreme u direktnim i indirektnim korisnicima konsolidovanog budžeta smanjio se u neto iznosu za oko 11.500, u periodu od januara 2014. do juna 2015. godine. Broj radnih mesta na neodređeno je smanjen za oko 16.000, dok je broj radnih mesta na određeno vreme uvećan za oko 4.500. Uključujući i javna komunalna preduzeća, osnovana od strane lokalnih samouprava, koja su obuhvaćena Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, broj zaposlenih na neodređeno i određeno je smanjen za skoro 15.500. Procena promene broja radnih mesta je pouzdana i u saglasnosti je sa svim raspoloživim indikatorima na osnovu kojih se može proceniti broj zaposlenih – međugodišnjom promenom rashoda za zarade, podacima o zaposlenosti dostavljenim od strane samih ministarstava, podacima o zaposlenosti Registra zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica (Registar zaposlenih) koji vodi Uprava za trezor Ministarstva finansija i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), kao i podacima o formalnoj zaposlenosti u pravnim licima koje prikuplja i objavljuje Republički zavod za statistiku.
Međugodišnje smanjenje rashoda za zarade od 11.4% ukazuje da se broj zaposlenih u budžetskom sektoru države smanjio za 2.5%, dok je preostalo smanjenje posledica smanjenja zarada u javnom sektoru za 10% (ukupno smanjenje manje je od 10%, jer smanjenjem zarada nisu bili obuhvaćeni svi zaposleni). Smanjenje zaposlenosti za 2.5% ekvivalentno je smanjenju broja zaposlenih za 11.500. Rashodi za zarade su jedan od najpouzdanijih indikatora kretanja broja zaposlenih. Procena do koje je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) došlo, analizirajući kretanje rashoda za zarade, u velikoj meri se poklapa i sa analizom Fiskalnog saveta, objavljenom u mesečnom izveštaju za mesec avgust.
Analiza podataka Registra zaposlenih, a zatim uparivanje sa podacima CROSO-a, takođe navodi na zaključak da je broj zaposlenih na neodređeno i određeno vreme smanjen za 11.500 od početka 2014. godine. Podaci Registra zapsolenih i CROSO-a omogućavaju i detaljniju analizu strukture smanjenja, prema svim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta. Broj zaposlenih na neodređeno vreme manji je u svim resorima, kako centralnog, tako i lokalnog nivoa države. Smanjenje broja zaposlenih na neodređeno determinisano je pre svega prirodnim odlivom, a zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, velika većina tih radnih mesta nije opet popunjena – dozvoljeno je zaposliti jednu osobu tek kada se broj zaposlenih smanji za pet, pod uslovom da korisnik raspolaže sredstvima za dodatno zapošljavanje. Podaci Registra zaposlenih i CROSO-a u najvećoj meri su u saglasnosti sa podacima o stanju i kretanju broja zaposlenih, koje su preostali resori dostavljali MDULS-u, kao koordinatoru procesa racionalizacije sektora države.
Podaci o formalnoj zaposlenosti u pravnim licima, koje prikuplja i objavljuje Republički zavod za statistiku (RZS), na osnovu Polugodišnjih istraživanja o broju i zaradama zaposlenih, ukazuje da je broj zaposlenih u sektorima u kojima se dominantno država pojavljuje kao poslodavac (Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje, Obrazovanje, Zdravstvena i socijalna zaštita) smanjen u martu ove godine u odnosu na mart prethodne godine za blizu 2%. U obzir treba uzeti da podaci RZS-a nisu u potpunosti uporedivi sa prethodno predstavljenim podacima iz Registra zaposlenih i CROSO-a, jer sa jedne strane ne pokrivaju ceo sektor opšte države, dok sa druge strane u sektore koji su dominantno pod kontrolom države, ipak uključuju i privatni sektor.
Međusobno podudaranje više nezavisnih izvora podataka koji prikazuju kretanje broja zaposlenih omogućava poprilično pouzdanu procenu smanjenja broja zaposlenih od početka 2014. godine. Takođe, svi navedeni podaci ukazuju da procena kretanja zaposlenosti na osnovu podataka koje RZS prikuplja kroz Anketu o radnoj snazi (ARS), a koju je koristila Evropska komisija pri sastavljanju CCEQ izveštaja (http://ec.europa.eu/economy_finance/publications/eetp/pdf/tp004_en.pdf), nije tačna, niti pouzdana u domenu sektora opšte države. Broj zaposlenih u dominantno državnim sektorima (Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje, Obrazovanje, Zdravstvena i socijalna zaštita) nije mogao biti uvećan za 61.000 od početka 2014. godine, kako pokazuju podaci iz ARS. Razlog ovome je to što podaci iz ARS za 2014. još uvek nisu revidirani, a to je uobičajena i neophodna praksa u statistici, s obzirom da se metodologija često menja, što je i ovde slučaj. Da podaci za 2014. godinu još uvek nisu revidirani ukazuju i nekonzistentne i drastične promene broja zaposlenih iz kvartala u kvartal, tj. velika volatilnost broja zaposlenih. Primera radi, broj zaposlenih u sektoru Državne uprave je, prema podacima iz ARS, u poslednjem kvartalu 2014. smanjen za skoro 15.000, da bi u naredna dva kvartala porastao za 13.000. Sličan trend prisutan je i u sektoru obrazovanja, gde je broj zaposlenih u prvom kvartalu tekuće godine smanjen za 6.000, da bi u drugom kvartalu bio uvećan za čak 20.000. Pored toga, da je broj zaposlenih u dominantno državnim sektorima od početka 2014. stvarno porastao za 61.000, rashodi za zarade po osnovu povećanja broja zaposlenih bili bi uvećani na godišnjem nivou za minimum 45 milijardi dinara, odnosno za oko 1.15 procentnih poena BDP-a, što bi u potpunosti neutralisalo efekat smanjenja zarada za 10% (a kao što je predstavljeno, rashodi za zarade su smanjeni i više, 11.4% na međugodišnjem nivou) i ugrozilo jedan od stubova temeljaca dogovora sa MMF-om.