Suština reformi u državi je da je učinimo istinskim servisom građana i privrede, kaže Kori Udovički, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka državne uprave i lokalne samouprave.
„Ponekad bolje nego što sam očekivala.“, kratko odgovara Kori Udovički, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka državne uprave i lokalne samouprave, na pitanje kako njen kosmopolitizam funkcioniše u balkanskim uslovima. I površan pogled na njenu biografiju otkriva puno zanimljivih detalja – rođena je u Boliviji, njen otac je bio španski borac, a ujak bivši predsednik Bolivije. Njena sestra Lenka Udovički je poznati dramski reditelj u Hrvatskoj, udata za Radeta Šerbedžiju. Udovički je doktorirala na Jejlu, radila u MMF-u, bila asistent UNDP-a i direktor regionalnog Razvojnog programa UN za Evropu i zemlje bivšeg SSSR, osnivač Centra za napredne ekonomske studije… Sada joj je u rukama vruć krompir u vidu reforme javne uprave.
Gospođo Udovički, deo ste Vlade Republike Srbije koja je suočena sa velikim problemima, kao što je javni dug, budžetski deficit, nezaposlenost…, sa druge strane tu je proces evrointegracije. Koja je današnja slika Srbije i da li se iz ovoga može izvući dobitna kombinacija? Šta treba preduzeti Vlada, a i celo društvo da se tako nešto dogodi?
Srbija je danas zemlja koja čini sve da pokaže kako svojim građanima, tako i svetu da je spremna da se suoči sa ozbiljnim izazovima. Imamo konsenzus o teškim merama koje smo preuzeli sa namerom da ih i sprovedemo. Upravo zahvaljujući iskrenim i čvrstim namerama svih članova Vlade, neprestanom radu, građani Srbije mogu da razumeju zašto sada moramo da se strpimo, podnesemo određene žrtve kako bismo svojoj deci predali u nasleđe zdraviju Srbiju.
Ostvarili smo i prve rezultate ovih mera: povećali ugled u okruženju i svetu, sačinili jasan plan da Srbiju učinimo atraktivnom destinacijom za investicije, suočili se sa nasleđem preduzeća u restrukturiranju i nelikvidnih velikih sistema koje spremamo za tržište i profitno korporativno poslovanje, postavili prioritete velikih investicionih projekata i kao najvažnije, postigli političku stabilnost i visok stepen opšte stabilnosti.
Na čelu ste Ministarstva državne administracije i lokalne samouprave u kojima, kako ste rekli više puta u javnosti, predstoje suštinske reforme. Ta se reč ne samo u Srbiji, nego i kod nas u Makedoniji, a i šire, tumači kao otpuštanje sa posla, gubitak prava i td. Koja je suština reformi javne administracije koje će Srbija preduzeti u narednom periodu i koliko će ljudi ostati bez posla?
Suština reforme je da pokrenemo i promenimo Srbiju kako bismo državu učinili pravim servisom građana i privrede. Sistem javne administracije u nekim segmentima još uvek funkcioniše po prevaziđenim principima iz prošlosti, pa se odnos državnih službenika sa jedne strane i građana i privrednika sa druge strane često doživljava kao neprijateljski. To konačno i do kraja moramo da napustimo. U tom cilju donet je paket zakona koji se tiče unapređenja javno-službeničkog sistema, a to nas ovih dana očekuje i za niže nivoe vlasti, AP, gradove, opštine. Cilj je puna profesionalizacija i depolitizacija javne administracije, u kojoj već sada imamo neke od najboljih ljudi u ovoj zemlji, te da se u sistemu stalno unapređuju kvalitet i odgovornost, a iskoreni korupcija.
Zakon o inspekcijskom nadzoru je u završnoj proceduri Vlade i moderno će harmonizovati i koordinirati rad inspekcijskih službi i u velikoj meri ojačati borbu protiv sive ekonomije. Ključni za ovo proleće je Zakon o platama, na kome se uveliko radi uz podršku svih ministarstava, pa i samih zaposlenih, koji očekuju da će se u javnoj upravi, pa čak i u čitavom javnom sektoru tačno definisati zarade u skladu sa poslom koji se obavlja, tako da nema više istih poslova a različitih zarada i netransparentnih dodataka.
Reforma podrazumeva i ocenu svrsishodnosti određenih jedinica javne uprave i da znamo šta je svakoj organizaciji u državi cilj i šta je svakom službeniku zadatak. O smanjenju broja zaposlenih ćemo govoriti kada napravimo prethodnu analizu, jer prvo moramo da vidimo gde možemo da uštedimo bez da nekog otpustimo i kako da smanjenjem broja zaposlenih ne narušimo delotvornost sistema javne uprave.
Krajem oktobra ove godine bili ste u Skoplju na godišnjem sastanku ministra za javnu administraciju (ReSpa) gde je dogovorena zajednička saradnja. Javna administracija je bolna tačka i u Makedoniji. Kako stvoriti mali i efikasan državni aparat koji će biti servis građana, a ne mesto gde će se zapošljavati partijski aktivisti? Postoji li neka čarobna formula?
Možda ne postoji čarobna formula, ali postoje pravila da se kroz jasnu podelu poslova, omogućavanje ocenjivanja svakog pojedinca u sistemu, dalje usavršavanje službenika, ali i jasnom odgovornošću napravi efikasan sistem. Sa druge strane, usavršavanjem konkursnih procedura, na kojima intenzivno radimo, stvaramo sistem koji će proizvoditi kvalitetne i kvalifikovane kadrove i tako minimizirati mogućnost partijskog zapošljavanja.
Dodala bih da Regionalna škola za državnu upravu može u značajnoj meri da podstakne regionalnu saradnju u oblasti javne uprave kroz promovisanje zajedničkog učenja, razmenu iskustava, transfer znanja i umrežavanje.
Pre nekoliko godina posetili ste Makedoniju i kao visoki funkcioner UNDP. Kako ocenjujete ekonomsku situaciju u Makedoniji i njene perspektive, koje su njene prednosti (ako ih ima) i koje zamke treba izbegavati?
Makedonija je postigla znatan ekonomski napredak, a za investitore je, osim toga, jako važno da je Vlada u potpunosti posvećenja stvaranju dobre poslovne klime. Uporedo sa tim, treba da nastavite da težite nastavku ulaganja u kapitalnu infrastrukturu. Ekonomska saradnja je odličan način za produbljivanje odnosa i povećanje uzajamnog poverenja, te se radujemo projektima u regionalnom kontekstu. Od značaja je i međusobna podrška u okviru međunarodnih organizacija, dalja harmonizacija propisa i politika u punoj bilateralnoj saradnji.
Koja su po vama, tri najveća prioriteta za Srbiju i Makedoniju naredne 2015 godine?
Ključni prioritet je ekonomski rast i povećanje zaposlenosti kao posledica ekonomskog rasta i razvoja. U tom cilju je neophodno uspostaviti mehanizme za razvijanje regionalne saradnje i kooperacije u oblasti zajedničkih infrastrukturnih i privrednih projekata.
U želji da privuku što više stranih investitora zemlje iz regiona se prosto utrkuju ko će dati više povlastica. Nije li takav pristup kontraproduktivan i svojevrsna nelojalna konkurencija, odnosno da li je cena koja se plaća previsoka? Da li je moguć regionalni pristup na ovom planu?
Kada bi neko uradio pravu suštinsku analizu efekata ovako privučenih investicija, pa i portfolija samih investitora koji su došli u zemlje regiona, bojim se da rezultati ne bi bili očekivani. Jedan broj investitora koji je došao u region je, pre svega, usmeren na kupovinu tržišta, kupovinu resursa ili na dolazak i ostanak na tržištu sve dok se ne iscrpe podsticaji, a onda nastaje seoba u neku drugu destinaciju koja „daje više“. Verujem da će doći vreme kada će se ozbiljno preispitati politika privlačenja investitora, jer sve manje ima novca za ovakve podsticaje, da će se graditi nova zajednička politika privlačenja investicija koja pored nacionalne, ima i regionalnu komponentu, to bi bila politika podsticanja investitora koji dolaze, ulažu u razvoj i ostaju.
Ovih je dana u Beogradu održan Treći sastanak između Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope. Koje je sve projekte ugovorila Srbija pored brze pruge Beograd-Budimpešta? Kakvo je značenje ovog i drugih infrastukturnih projekata i dali verujete da će se pruga produžiti na jug, preko Makedonije do Atine u Grčkoj. Šta će to značiti za region?
Regionalna saradnja je jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, što smo pokazali organizacijom ovog samita, koji predstavlja doprinos jačanju regionalne saradnje. Od ogromne važnosti je činjenica da smo na četiri dana ugostili kineskog premijera i da smo imali važne susrete sa preko 5.000 članova privrednih i državnih delagacija Kine i 16 zemalja CIE o gorućim temama iz oblasti poljoprivrede, industrije, turizma, internet tehnologije, transporta i infrastrukture. Osim najznačajnijeg projekta, pruge Beograd – Budimpešta, Srbija će posle više od 25 godina početi u 2015. da gradi novu termoelektranu Kostolac BZ, zahvaljujući ugovoru potpisanom sa kineskim partnerima, a predviđeno je i proširenje kapaciteta površinskog kopa Drmno za proizvodnju 12 miliona tona uglja godišnje. Potpisan je veliki broj sporazuma iz raznih oblasti od važnosti za Srbiju, a što se same pruge tiče, imajući u vidu geostrateški položaj Srbije, Makedonije i Grčke, smatram da nije potrebno posebno naglašavati koliki bi ekonomski uticaj na region imalo potencijalno produženje trase na jug.
Koliko ova saradnja sa Kinom može naljutiti Brisel i Vašington, a možda i Moskvu koja očigledno želi biti prisutna na Balkanu i može li se to negativno odraziti na proces evrointegracije?
Cilj Vlade Srbije je da našu zemlju učinimo mostom koji povezuje Istok i Zapad, razvijanjem infrastrukture, železničkog i aviosaobraćaja. To je bio i cilj nedavno održanog samita, a ovaj region mogao bi kroz ekonomski rast i razvoj da postane lokomotiva koja pokreće Evropu, koja je u stagnaciji. Srbija svakako ostaje posvećena procesima evropskih integracija ali i održavanju uspešnih diplomatskih i ekonomskih odnosa sa svim „velikim igračima“.
Južni tok – koliko je Srbija izgubila od otkazivanja ovog važnog projekta i kako gledate na najnoviji razvoj događaja povezanih sa Južnim tokom da se gasovod ipak gradi, ali preko Grčke i Makedonije? Da li je to realno i izvodljivo?
Nema sumnje da je otkazivanje projekta Južni tok loša vest za Srbiju, njenu energetsku stabilnost i privredu uopšte. Zbog toga u narednom periodu moramo razmotriti svoju politiku na polju energetike i planirati dalje korake po tom pitanju. Jasno je da moramo obezbediti energetsku zaštitu zemlje, a pitanje izgradnje alternativnih gasovoda koji ne prolaze kroz Srbiju sada više nije pitanje samo za nas, već i za ostale zemlje uključene u potencijalne projekte.
Ceo intervju na makedonskom jeziku možete pročitati na linku – http://www.utrinski.mk/default.asp?ItemID=BEC4977AF588B647B2AB243F26AC220F