Na osnovu člana 77. Zakona o državnoj upravni („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon i 47/18), kao i člana 3. Pravilnika o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata („Službeni glasnik RS“, br.51/19), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obaveštava javnost da je na osnovu Rešenja ministra državne uprave i lokalne samouprave broj: 011-00-00203/2020-01 od 28.12.2020. godine, otpočeo rad na pripremi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana. Pomenutim Rešenjem obrazovana je Posebna radna grupa za pripreme teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana, u koju su uključeni predstavnici organa državne uprave, Narodne skupštine i Zaštitnika građana.
Narodna skupština donela je Zakon o Zaštitniku građana 16. septembra 2005. godine, u vreme važenja Ustava Republike Srbije iz 1990. godine. Godinu dana kasnije, 8. novembra 2006. godine Narodna skupština je donela odluku o proglašenju Ustava Republike Srbije. U novom ustavnopravnom ambijentu i sistemu uređenja državne vlasti, Zaštitnik građana je svrstan među najviše organe državne vlasti. U članu 138. Ustava propisano je da je Zaštitnik građana nazavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava. Zaštitnika građana bira i razrešava Narodna skupština, u skladu sa Ustavom i zakonom. Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Zaštitnik građana uživa imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu Zaštitnika građana odlučuje Narodna skupština. O Zaštitnku građana donosi se zakon.
Nakon donošenja Zakona o Zaštitniku građana 2005. godine i ustavnog normiranja institucije Zaštitnika građana 2006. godine, Republika Srbija je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana od 13. juna 2007. godine, sprovela izvesne, u manjem obimu i opsegu intervencije u zakonski tekst, pretežno usmerene na usklađivanje pojedinih zakonskih odredaba za novim Ustavom iz 2006. godine (skupštinska većina potrebna za izbor i razrešenje Zaštitnika građana, pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti). Pored toga, u Zakon je unet i nov član 10a, koji je propisao, da Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu davati izjave političke prirode.
U redovnom godišnjem izveštaju za 2011. godinu, Zaštitnik građana je ukazao na potrebu unapređenja zakonskog okvira, da bi i u svim narednim redovnim godišnjim izveštajima, Zaštitnik građana ukazivao na potrebu izmena i dopuna zakona, iznoseći konkretne primedbe i predloge u pravcu unapređenja pravnog okvira. Nakon desetogodišnje prakse i primene zakona, inicijalno uočene potrebe za zakonskom intervencijom u oblasti Zaštitnika građana, uz pojavu pojedinih novih pitanja, ostale su manje-više identične. Zaštitnik građana je u svojim godišnjim izeštajima iznosio konkretne primedbe i predloge radi unapređenja Zakona, kao što su: propisivanje uslova za obustavljanje postupka kontrole rada zakonitosti i pravilnosti povodom pritužbe; uspostavljanje posebnih mera zaštite podnosioca pritužbe; propisivanje dužnosti organa uprave da razmatra pritužbe i izveštava Zaštitnika građana o njima; razrađivanje i preciziranje razloga zbog kojih Zaštitnik građana ne pokreće postupak; propisivanja kaznenih odredbi za neizvršavanje obaveza propisanih ovim zakonom; ojačavanje nezavisnosti Zaštitnika građana u finansijskom smislu, u skladu sa standardom koji je postignut za Ustavni sud; bolje
uređivanje odnosa i podela nadležnosti između ombudsmana autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Zaštitnika građana; zaštita naziva i obeležja Zaštitnika građana čija neovlašćena primena (ponekad i zloupotreba) od strane različitih institucija, organizacija i pojedinaca, na različitim nivoima, stvara zabunu kod građana i drugih organa i organizacija, kao i kod sredstava javnog informisanja: propisivanje konkretnijih ovlašćenja Zaštitniku građana u zaštiti tzv. uzbunjivača: propisivanje efikasnog mehanizma za razmatranje pritužbi građana u svakom organu i organizaciji javne vlasti i izveštavanje Zaštitnika građana o radu tih mehanizama; uvođenje efikasnijeg postupka za donošenje opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Zaštitnika građana, sa ciljem stvaranja mogućnosti za veću organizacionu fleksibilnost ovog organa.
Pored Zaštitnika građana, na probleme u primeni i potrebu izmene Zakona, ukazivale su i pojedine organizacije civilnog društva, koje su u objavljenim istraživanjima i studijama iznosile identične ili slične primedbe i predloge za izmene i dopune Zakona o Zaštitniku građana.
Pored toga, u revidiranom Akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 23, pod tačkom 3.2: „Položaj Zaštitnika građana, Pokrajinskog odmbudsmana i zaštitnika građana jedinica lokalne samouprave“, formulisano je sledeće prelazno merilo: Srbija dodatno dopunjuje Zakon o Zaštitniku građana u cilju osnaživanja nezavisnosti i u skladu sa međunarodnim standardima. Srbija osnažuje institucionalni kapacitet svoje strukture Zaštitnika građana, uključujući Nacionalni mehanizam za prevenciju torture. Srbija aktivno i kontinuirano pruža javnu podršku relevantnim nezavisnim institucijama za zaštitu ljudskih prava. Među utvrđenim aktivnostima u Akcionom planu za reazlizaciju definisanog prelaznog merila, u tački 3.2.1.3 predviđena je sledeća aktivnost: Izmena i dopuna Zakona o Zaštitniku građana u cilju jačanja nezavisnosti i unapređenja efikasnosti rada Zaštitnika građana, naročito u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Takođe, u revidiranom Akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 24 iz jula 2020. godine, pod tačkom 6.2. Borba protiv organizovanog kriminala, utvrđena je sledeća aktivnost: „imenovanje nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima u instituciji Zaštitnika građana“; a kao pokazatelj rezultata navodi se: „Usvojen zakon o Zaštitniku građana. Uspostaljeni kapaciteti Kancelarije Zaštitnika građana za nezavisno nadgledanje u borbi protiv trgovine ljudima, posebno sa fokusom na prava žrtava trgovine ljudima i zaštitu ljudskih prava“.
Evropska komisija je u više navrata izražavala politički stav o potrebi izmena Zakona o Zaštitniku građana radi unapređena nezavisnosti i efikanosti rada Zaštitnika građana. U poslednjem, godišnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2020. godinu, navodi se: „Zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava je uglavnom uspostavljen. Međutim, i dalje je potrebno obezbediti doslednu i efikasnu primenu zakonodavstva i politika. Srbija naročito mora da ojača institucije za ljudska prava i garantuje njihovu nezavisnost, uključujući putem dodele neophodnih finansijskih sredstava i ljudskih resursa, i da osigura da se njihove preporuke pravovremeno slede; posebno treba izmeniti Zakon o Zaštitniku građana u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima i bez daljeg odlaganja“. U prethodnom izveštajnom periodu Evropske komisije o napretku za 2018. godinu, navodi se: „Što se tiče unapređenja i ostvarivanja ljudskih prava, kancelarija Zaštitnika građana je akreditovana u Globalnom savetu nacionalnih institucija za ljudska prava kao potpuno usklađena sa Pariskim principima“. Ipak, i pored ove konstatacije, u istom izveštaju se navodi: „Da bi se ojačala nezavisnost i efikasnost Kancelarije Zaštitnika građana, treba izmeniti Zakon o Zaštitniku
građana“. U godišnjem Izveštaju EK za 2014. godine, navodi se: „Ustavni položaj Zaštitnika građana treba da bude ojačan“. Još je u godišnjem Izveštaju Evropske komisije za 2012. godinu bilo navedeno: „Još uvek nisu usvojene izmene Zakona o Zaštitniku građana koje bi trebalo da povećaju nezavisnost Zaštitnika građana“.
Zaštitnik građana je marta 2010. godine akreditovan, a potom u martu 2015. godine reakreditovan, kao nacionalna institucija za unapređenje i zaštitu ljudskih prava (NHRI) sa najvišim, A statusom (pored B i C statusne klasifikacije). Ovaj status je instituciji Zaštitnika građana dodelio Potkomitet za akreditaciju Međunarodnog koordinacionog komiteta nacionalnih institucija za ljudska prava, koja predstavlja globalnu mrežu institucija za ljudska prava, priznatu od strane UN, čiji je interni akreditacioni sistem zasnovan na Pariskim principima. Reakreditacija nacionalnih institucija se sprovodi svakih pet godina, sa ciljem utvrđivanja da li nacionalna institucija ispunjava Pariske principe. Treća po redu reakreditacija institucije Zaštitnika građana trebalo je da se sprovede 2020. godine, ali je u decembru 2020. godine odložena za narednu 2021. godinu. U izveštaju i preporukama Potkomiteta za akreditaciju od 7-18. decembra 2020. godine navodi se da je Potkomitet odlučio da odloži postupak reakreditacije Zaštitnika građana Republike Srbije. Podkomitet je podsetio na primedbe koje je izneo 2015. godine, a koje se odnose na odredbe Zakona o Zaštitniku građana koja uređuju postupak izbora Zaštitnika građana. Potkomitet za akreditaciju je istakao da postupak izbora, koji je propisan zakonom, nije u dovoljnoj meri inkluzivan i transparentan, a naročito, da ne predviđa obavezno javno pozivanje, odnosno raspisivanje konkursa, kao i da ne predviđa sprovođenje šireg konsultativnog postupka podnošenja i razmatranja prijava, selekcije i izbora.
Zbog svega navedenog, postoji očigledna potreba da se unapredi postojeći pravni okvir koji uređuje položaj, nadležnost, postupak i druga pitanja od značaja za vršenje ovlašćenja Zaštitnika građana.
Rad na izradi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana rukovodi se ostvarenjem sledećeg opšteg cilja: „Unapređena nezavisnost Zaštitnika građana, kao i unapređena efikasnost i efektivnost u vršenju zakonom poverenih ovlašćenja Zaštitnika građana“. U kontekstu ovako postavljenog cilja, u postupku unapređenja pravnog okvira, sagledaće se sledeća pitanja: unapređenje postupka za izbor Zaštitnika građana; unapređenje budžetsko-finansijske nezavisnosti Zaštitnika građana; unapređenje i standardizovanje pravila koja uređuju postupak pred Zaštitnikom građana; unapređenje efektivnosti postupka kontrole nad zakonitošću i pravilnošću rada organa uprave; unapređenje efektivnosti vršenja ovlašćenja podnošenja incijativa za donošenje ili izmenu propisa, kao i davanja mišljenja u postupku donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata; unapređenje efektivnog vršenja ovlašćenja Zaštitnika građana u svojstvu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture; unapređenje efektivnosti saradnje Zaštitnika građana i Narodne skupštine; postizanje veće distiktivnosti Zaštitnika građana u odnosu na druge institucije u pravnom poretku sa tipično ombudsmanskim svojstvima; stvaranje uslova za efikasniju saradnju Zaštitnika građana sa pokrajinskim ombudsmanom i ombudsmanima u jedinicama lokalne samouprave.
Posebna radna grupa pripremila je Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana u obliku pregleda odredaba koje bi trebalo menjati, dopuniti, odnosno dodati u postojeći Zakon. Polazne osnove predstavljaju prvi korak u postupku unapređenja pravnog okvira i inicijalni orijentir anticipiranih zakonskih promena.
Poštujući principe transparentnog i inkluzivnog donošenja propisa i konsultovanja javnosti u ranim fazama pripreme teksta zakonskih izmena i dopuna, a u svrhe prikupljanja komentara, primedbi i predloga radi unapređenja pravnog okvira, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave započinje postupak javnih on-lajn konsultacija.
Zainteresovana javnost svoje stavove, primedbe i predloge na Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana od 26. marta 2021. godine može poslati na elektronsku adresu konsultacije.zakonzg@mduls.gov.rs do 9.aprila 2021. godine.
Ovde možete preuzeti Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana od 26.03.2021. godine.
Polazne osnove su objavljene i na portalu e-uprave.