„S obzirom na napredak koji je postignut do danas, Republika Srbija jedna je od zemalja koje bi mogle da u potpunosti iskorene apatridiju do 2024. godine, čak i ranije“, poručila je ministarka Marija Obradović na današnjoj konferenciji na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja UNHCR-a „Lica u riziku od apatridije u Srbiji – Pregled trenutnog stanja i preporuke za budućnost“, koje je sproveo CeSID u periodu od oktobra do novembra 2020. godine.
Obradović je navela da su UNHCR i Zaštitnik građana, dve institucije koji su nosioci ovog zahtevnog posla, do sada uradile mnogo, čime je Ministarstvo veoma zadovoljno.
Ona je istakla da se u izveštaju Predstavništva UNHCR u Srbiji iz marta 2019. godine navodi da su postignuća Srbije u prevenciji i smanjenju broja lica bez državljanstva izvanredna, kao i da neka od rešenja koja su primenjena u Srbiji predstavljaju primere dobre prakse u drugim državama regiona i šire.
„Na osnovu rezultata, možemo reći da je broj lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih sveden na mininum, kao i da su preduzete aktivnosti Ministarstva u ovoj oblasti dale izuzetne rezultate“, naglasila je Obradović, podsetivši da je ovo prepoznato i u procesu napretka Republike Srbije na putu priključenja Evropskoj uniji.
Na konferenciji su se obratili i zaštitnik građana mr Zoran Pašalić i šefica Predstavništva UNHCR u Srbiji Frančeska Boneli, nakon čega su predstavljeni i rezultati zajedničke saradnje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice
(UNHCR) i Zaštitnika građana Republike Srbije u iskorenjivanju rizika od apatridije u Srbiji, kao i rezultati zakonodavnih promena sprovedenih radi sprečavanja ponovnog pojavljivanja apatridije.
U Srbiji ovaj fenomen pogađa, pre svega, najugroženije članove romske zajednice i interno raseljena lica. Prepoznavši potrebu za zajedničkim, multisektorskim pristupom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, UNHCR i Zaštitnik građana Republike Srbije su 2012. godine potpisali prvi tripartitni Sporazum o razumevanju, što je dovelo do suštinskih zakonskih promena i rezultiralo smanjenjem broja lica u riziku od apatridije. Strane potpisnice su 2019. godine potpisale drugi Sporazum o razumevanju u cilju rešavanja preostalih problema u ovoj oblasti.
Foto galerija – izvor Tanjug
