Nakon skoro pet godina rada Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave na zakonskim rešenjima kojima se unapređuju odgovornost i transparentost rada državne uprave, ali i jača nezavisnost institucija Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, danas su u Narodnoj skupšini usvojeni Zakon o Zaštitniku građana i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Oba zakona u sebi sadrže brojne predloge, preporuke i stavove građana, zainteresovanih organizacija civilnog društva, eksperata OECD/EU SIGMA, ali i samih institucija Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji su aktivno učestvovali u izradi ovih zakonskih rešenja.
Ministarstvo se prilikom rada na zakonima rukovodilo Venecijanskim principima zaštite i unapređenja institucije ombudsmana, Konvencijom Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima – Tromso konvencijom, Načelima javne uprave Evropske komisije, kao i primedbama i predlozima koji su se pojavili u dosadašnjoj praksi.
Oba zakona donose brojne novine, između ostalih, samostalnost Zaštitnika građana u pogledu postavljanja zamenika i uređivanja stručne službe, a posebna novina je i to što će se i Zaštitnik i Poverenik birati nakon javnog poziva, koji će raspisivati predsednik Narodne skupštine, na mandate od osam godina, bez mogućnosti reizbora.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pored drugih novina, promoviše objavljivanje informacija na proaktivnoj osnovi, proširuje krug lica i organa vlasti na koje se zakon odnosi i sprečava zloupotrebe prava kroz podnošenje prekršajnih prijava bez prethodnog podnošenja žalbi Povereniku.