„Predlozi izmena izbornih zakona, i to predlozi zakona o izboru predsednika Republike, o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima, rezultat su napora da se unaprede uslovi za sprovođenje izbora na republičkom i lokalnom nivou“, istakla je danas u Narodnoj skupštini ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović na početku zajedničkog načelnog pretresa o više predloga zakona, koji su na dnevnom redu 16. vanrednog zasedanja Narodne skupštine.
Ona je navela da su rešenja koja sadrže svi predloženi zakoni nastala, sa jedne strane, kao ishod paralelnih međustranačkih dijaloga o izbornim uslovima, vođenih tokom 2021. godine uz učešće predstavnika Evropskog parlamenta, odnosno bez njihovog učešća, a sa druge strane, implementiraju preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (ODIHR) sadržane u izveštajima ove organizacije o praćenju izbornih postupaka u Republici Srbiji.
Takođe, podjednako značajan aspekt koji je uticao na njihov sadržaj je i sprovedena javna rasprava u kojoj su učestvovale organizacije civilnog društva koje se bave izbornom materijom, kao i lica iz lokalnih samouprava. Značajan broj njihovih primedbi i predloga našao je svoje mesto u predloženim zakonima, navela je Obradović.
Predlozi izmena izbornih zakona imaju za cilj ustanovljavanje višeg stepena demokratičnosti i transparentnosti izbornog procesa, posebno imajući u vidu da se Predlog zakona o izboru predsednika Republike i Predlog zakona o lokalnim izborima usaglašavaju sa novim rešenjima u Predlogu zakona o izboru narodnih poslanika, koji je istovremeno predložen, navela je Obradović.
Ona je dodala da se predlozima zakona ne menjaju suštinski aspekti izbora za narodne poslanike, izbora za predsednika Republike i odbornike skupština jedinica lokalne samouprave, te se zadržavaju dosadašnja zakonska rešenja koja se mogu i smatrati osnovnim postulatima izbornog procesa u Republici Srbiji.
Novine koje donose ova tri izborna zakona su značajne pre svega u pogledu zaštite prava u izbornim postupcima i lakšeg kandidovanja političkih stranaka nacionalnih manjina, kao i u pogledu organizacije i transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora.
„Položaj potencijalnih podnosilaca izbornih lista je čak i olakšan, jer prema Predlogu zakona o izboru narodnih poslanika potrebno je predati znatno manje dokumentacije radi proglašenja izborne liste, dok je posebno olakšan položaj manjinskih izbornih lista za čije će proglašenje sada biti potrebno 5.000 izjava birača, umesto dosadašnjih 10.000. Kada je u pitanju organizacija i transparentnost rada organa za sprovođenje izbora, u Predlog zakona su preneta određena rešenja koja su do sada bila deo uputstava koje je donosila Republička izborna komisija radi sprovođenja izbornih procesa, a koja su se pokazala kao primeri dobre prakse i koji treba da postanu zakonski pravni standardi“, istakla je Obradović.
Govoreći o Predlogu zakona o izboru predsednika Republike, ona je naglasila da sam Predlog zakona ne donosi suštinske novine u ovaj izborni postupak, već se njime uglavnom postojeće odredbe terminološki i logički prilagođavaju rešenjima iz Predloga zakona o izboru narodnih poslanika. Tako će predsednika Republike i dalje moći da predlažu političke stranke i koalicije stranaka, kao i grupe od najmanje deset građana, a zadržava se i postojeći rok za podnošenje izbornih lista, najkasnije 20 dana pre dana glasanja.
Kada su u pitanju novine koje donosi Predlog zakona o lokalnim izborima, ministarka Obradović je navela da su to između ostalog, uspostavljanje raspona broja članova izborne komisije u zavisnosti od broja stanovnika jedinice lokalne samouprave, kao i rok kada se najranije može doneti odluka o raspisivanju izbora u odnosu na istek mandata odbornika aktuelnog saziva skupštine jedinice lokalne samouprave, što je najranije 120 dana, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata. Takođe, bitnu novinu predstavlja i utvrđivanje minimalnog potrebnog broja birača koji svojim potpisima podržavaju izbornu listu, što se kreće u rasponu od 200 do 3.000 za jedinice lokalne samouprave sa preko 500.000 upisanih birača. Novina je i to da se utvrđuju novi rokovi za konstituisanje skupštine, kako bi se izbegla mogućnost opstruisanja, tako da je sada propisan rok od 10 dana, umesto dosadašnjih 15 za sazivanje konstitutivne sednice, kao i obaveza da se ona održi u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata. U situaciji kada se istovremeno održavaju lokalni i republički izbori utvrđena su posebna pravila, a značajno je da ih sprovode birački odbori u stalnom sastavu koji su obrazovani u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, zaključila je Obradović.
Kao ovlašćeni predstavnik predlagača, ministarka državne uprave i lokalne samouprave obrazložila je narodnim poslanicima i Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji predstavlja rezultat saradnje državnih organa i OEBS/ODIHR i preporuka ove organizacije, ali i obavezu iz Akcionog plana za Poglavlje 23.
Odredbama ovog Predloga zakona jasno se utvrđuju i razgraničavaju obaveze Agencije za sprečavanje korupcije i Državne revizorske institucije, kao i drugih organa u postupku kontrole političkih aktivnosti i subjekata, ali i utvrđuju obaveze i mehanizmi za transparentnost finansiranja političkih subjekata. Novine koje Predlog zakona donosi odnose se na način zaduživanja političkih subjekata, maksimalne iznose kredita i zajmova, maksimalnu vrednost davanja na godišnjem nivou koje fizičko i pravno lice može dati političkim subjektima za redovan rad, zabranu finansiranja političkih subjekata, troškove izborne kampanje kao što su oglašavanje i svaki drugi vid reklamnog materijala koji se koristi u izbornoj kampanji, transparentnije praćenje troškova izborne kampanje od strane Agencije za sprečavanje korupcije, koji se sada podnose u toku izborne kampanje, kao i konačni izveštaj o troškovima izborne kampanje koje su politički subjekti obavezni da podnesu Agenciji. Takođe, političke stranke dužne su prema odredbama ovog predloga zakona da akcije i udele koje su stekle pre stupanja na snagu ovog zakona otuđe.
Imajući u vidu da je zajedničkim načelnim pretresom obuhvaćen i Predlog zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koji spada u delokrug rada Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ministarka Obradović je istakla da se istim predlaže izmena koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih nameštenika koji obavljaju prateće pomoćno-tehničke poslove u državnim organima.
„Izmena ovog zakona proizilazi iz potrebe da se vrednovanje pomoćno-tehničkih poslova u državnim organima upodobi u što većoj meri vrednostima uporedivih poslova koje obavljaju državni službenici. Ovo podrazumeva ostvarivanje jednake zarade za isti rad ili rad iste vrednosti, s obzirom da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u organima državne uprave rasla sporije od rasta minimalne zarade“, istakla je Obradović.
Ona je dodala da je Predlog zakona sačinjen nakon opsežnih konsultacija sa socijalnim partnerima-reprezentativnim sindikatima zaposlenih u državnim organima, kojim je prihvaćena njihova inicijativa za uvećanje koeficijenata nameštenika, imajući u vidu značaj njihovog rada, posebno u pravosuđu, što će doprineti nesmetanom radu i funkcionisanju sudova i tužilaštava u Republici Srbiji.
„Promena visine koeficijenata kreće se u rasponu od 1,20 za radna mesta nameštenika šeste vrste-osnovna škola, do 1,96 za radna mesta nameštenika treće vrste-viša škola i studije prvog stepena. Time će se uvećati zarade za preko 4.500 nameštenika od treće do šeste platne grupe, što će stvoriti uslove za adekvatno razlikovanje u vrednovanju poslova različite složenosti, unaprediti njihov materijalni položaj i doprineti motivaciji zaposlenih i kvalitetu njihovog rada“, zaključila je Obradović.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave kao ovlašćeni predstavnik predlagača obrazlagala je i sledeće predloge zakona: o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije, o dopuni Zakona o vanparničnom postupku, o izmeni Zakona o predmetima opšte upotrebe i o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd, Raiffeisen banka a.d. Beograd, Komercijalna banka a.d. Beograd, Sberbank Srbija a.d. Beograd, OTP banka Srbija akcionarsko društvo Novi Sad i Nova Ljubljanska banka d.d. Ljubljana po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad.
Ministarka Obradović pozvala je narodne poslanike da u Danu za glasanje usvoje predložene zakone.
Foto i video galerija
Video pokrivalica – izvor Tanjug