Реформа јавне управе

Реформа јавне управе је високо међу приоритетима Владе Републике Србије, али и један од предуслова приступања Европској унији, заједно са владавином права и економским управљањем. Разлог томе је што само са одговарајућим административним капацитетима Србија може да спроведе све неопходне реформе предвиђене процесом приступања Европској унији и преговарачким поглављима. Само са одговарајућим административним капацитетима држава може пружити ефикасне услуге грађанима и привреди.

Реформа јавне управе има свој стратешки оквир – Стратегију реформе јавне управе и Акциони план. Овим стратешким документом, који је донет 2014. године, проширен је обухват, и са раније реформе која се односила само на државну управу, активности се сада односе и на јавну управу (изузимајући јавна предузећа). Реформске промене се односе на систем који обухвата око 500.000 запослених.

Циљеви реформе су боља организација јавне управе, јачање процеса управљања јавним политикама, развој модерног и професионалног службеничког система, унапређење система локалне самоуправе, дигитализација и развој е управе, унапређење управљања јавним финансијама, јачање интерене и екстерне контроле јавне управе, унапређење транспарентности и отворености рада управе у целини.

Кроз Стратегију и акционе планове дефинисанo je пет посбених циљева:

Министарство државне управе и локалне самоуправе које у надлежности има уређење система, координира овом реформом, али је надлежно и предузма конкретне активности које се односе на:

Добра управа, квалитетне јавне услуге, професионални службеници и задовољни грађани и привредни субјекти су само неки од циљева на којима заједнички радe Влада Републике Србије, запослени у управи и цивилно друштво које укључује и грађане, удружења грађана, академску заједницу. Министарство у реформским процесима има стручну и финансијску подршку бројних билатераних и мултилатералних партнера, од којих је Европска унија највећи донатор.