На основу члана 77. Закона о државној управни („Службени гласник РС“, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – др. закон и 47/18), као и члана 3. Правилника о смерницама добре праксе за остваривање учешћа јавности у припреми нацрта закона и других прописа и аката („Службени гласник РС“, бр.51/19), Министарство државне управе и локалне самоуправе обавештава јавност да је на основу Решења министра државне управе и локалне самоуправе број: 011-00-00203/2020-01 од 28.12.2020. године, отпочео рад на припреми Нацрта закона о изменама и допунама Закона о Заштитнику грађана. Поменутим Решењем образована је Посебна радна група за припреме текста Нацрта закона о изменама и допунама Закона о Заштитнику грађана, у коју су укључени представници органа државне управе, Народне скупштине и Заштитника грађана.
Народна скупштина донела је Закон о Заштитнику грађана 16. септембра 2005. године, у време важења Устава Републике Србије из 1990. године. Годину дана касније, 8. новембра 2006. године Народна скупштина је донела одлуку о проглашењу Устава Републике Србије. У новом уставноправном амбијенту и систему уређења државне власти, Заштитник грађана је сврстан међу највише органе државне власти. У члану 138. Устава прописано је да је Заштитник грађана назависан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије, као и других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења. Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава. Заштитника грађана бира и разрешава Народна скупштина, у складу са Уставом и законом. Заштитник грађана за свој рад одговара Народној скупштини. Заштитник грађана ужива имунитет као народни посланик. О имунитету Заштитника грађана одлучује Народна скупштина. О Заштитнку грађана доноси се закон.
Након доношења Закона о Заштитнику грађана 2005. године и уставног нормирања институције Заштитника грађана 2006. године, Република Србија је Законом о изменама и допунама Закона о Заштитнику грађана од 13. јуна 2007. године, спровела извесне, у мањем обиму и опсегу интервенције у законски текст, претежно усмерене на усклађивање појединих законских одредаба за новим Уставом из 2006. године (скупштинска већина потребна за избор и разрешење Заштитника грађана, право предлагања закона из своје надлежности). Поред тога, у Закон је унет и нов члан 10а, који је прописао, да Заштитник грађана и заменик Заштитника грађана не могу давати изјаве политичке природе.
У редовном годишњем извештају за 2011. годину, Заштитник грађана је указао на потребу унапређења законског оквира, да би и у свим наредним редовним годишњим извештајима, Заштитник грађана указивао на потребу измена и допуна закона, износећи конкретне примедбе и предлоге у правцу унапређења правног оквира. Након десетогодишње праксе и примене закона, иницијално уочене потребе за законском интервенцијом у области Заштитника грађана, уз појаву појединих нових питања, остале су мање-више идентичне. Заштитник грађана је у својим годишњим изештајима износио конкретне примедбе и предлоге ради унапређења Закона, као што су: прописивање услова за обустављање поступка контроле рада законитости и правилности поводом притужбе; успостављање посебних мера заштите подносиоца притужбе; прописивање дужности органа управе да разматра притужбе и извештава Заштитника грађана о њима; разрађивање и прецизирање разлога због којих Заштитник грађана не покреће поступак; прописивања казнених одредби за неизвршавање обавеза прописаних овим законом; ојачавање независности Заштитника грађана у финансијском смислу, у складу са стандардом који је постигнут за Уставни суд; боље
уређивање односа и подела надлежности између омбудсмана аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и Заштитника грађана; заштита назива и обележја Заштитника грађана чија неовлашћена примена (понекад и злоупотреба) од стране различитих институција, организација и појединаца, на различитим нивоима, ствара забуну код грађана и других органа и организација, као и код средстава јавног информисања: прописивање конкретнијих овлашћења Заштитнику грађана у заштити тзв. узбуњивача: прописивање ефикасног механизма за разматрање притужби грађана у сваком органу и организацији јавне власти и извештавање Заштитника грађана о раду тих механизама; увођење ефикаснијег поступка за доношење општег акта о организацији и систематизацији послова стручне службе Заштитника грађана, са циљем стварања могућности за већу организациону флексибилност овог органа.
Поред Заштитника грађана, на проблеме у примени и потребу измене Закона, указивале су и поједине организације цивилног друштва, које су у објављеним истраживањима и студијама износиле идентичне или сличне примедбе и предлоге за измене и допуне Закона о Заштитнику грађана.
Поред тога, у ревидираном Акционом плану за преговарачко Поглавље 23, под тачком 3.2: „Положај Заштитника грађана, Покрајинског одмбудсмана и заштитника грађана јединица локалне самоуправе“, формулисано је следеће прелазно мерило: Србија додатно допуњује Закон о Заштитнику грађана у циљу оснаживања независности и у складу са међународним стандардима. Србија оснажује институционални капацитет своје структуре Заштитника грађана, укључујући Национални механизам за превенцију тортуре. Србија активно и континуирано пружа јавну подршку релевантним независним институцијама за заштиту људских права. Међу утврђеним активностима у Акционом плану за реазлизацију дефинисаног прелазног мерила, у тачки 3.2.1.3 предвиђена је следећа активност: Измена и допуна Закона о Заштитнику грађана у циљу јачања независности и унапређења ефикасности рада Заштитника грађана, нарочито у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре. Такође, у ревидираном Акционом плану за преговарачко Поглавље 24 из јула 2020. године, под тачком 6.2. Борба против организованог криминала, утврђена је следећа активност: „именовање националног известиоца за трговину људима у институцији Заштитника грађана“; а као показатељ резултата наводи се: „Усвојен закон о Заштитнику грађана. Успостаљени капацитети Канцеларије Заштитника грађана за независно надгледање у борби против трговине људима, посебно са фокусом на права жртава трговине људима и заштиту људских права“.
Европска комисија је у више наврата изражавала политички став о потреби измена Закона о Заштитнику грађана ради унапређена независности и ефиканости рада Заштитника грађана. У последњем, годишњем Извештају Европске комисије о напретку Републике Србије за 2020. годину, наводи се: „Законодавни и институционални оквир за заштиту људских права је углавном успостављен. Међутим, и даље је потребно обезбедити доследну и ефикасну примену законодавства и политика. Србија нарочито мора да ојача институције за људска права и гарантује њихову независност, укључујући путем доделе неопходних финансијских средстава и људских ресурса, и да осигура да се њихове препоруке правовремено следе; посебно треба изменити Закон о Заштитнику грађана у складу са европским и међународним стандардима и без даљег одлагања“. У претходном извештајном периоду Европске комисије о напретку за 2018. годину, наводи се: „Што се тиче унапређења и остваривања људских права, канцеларија Заштитника грађана је акредитована у Глобалном савету националних институција за људска права као потпуно усклађена са Париским принципима“. Ипак, и поред ове констатације, у истом извештају се наводи: „Да би се ојачала независност и ефикасност Канцеларије Заштитника грађана, треба изменити Закон о Заштитнику
грађана“. У годишњем Извештају ЕК за 2014. године, наводи се: „Уставни положај Заштитника грађана треба да буде ојачан“. Још је у годишњем Извештају Европске комисије за 2012. годину било наведено: „Још увек нису усвојене измене Закона о Заштитнику грађана које би требало да повећају независност Заштитника грађана“.
Заштитник грађана је марта 2010. године акредитован, а потом у марту 2015. године реакредитован, као национална институција за унапређење и заштиту људских права (NHRI) са највишим, А статусом (поред Б и Ц статусне класификације). Овај статус је институцији Заштитника грађана доделио Поткомитет за акредитацију Међународног координационог комитета националних институција за људска права, која представља глобалну мрежу институција за људска права, признату од стране УН, чији је интерни акредитациони систем заснован на Париским принципима. Реакредитација националних институција се спроводи сваких пет година, са циљем утврђивања да ли национална институција испуњава Париске принципе. Трећа по реду реакредитација институције Заштитника грађана требало је да се спроведе 2020. године, али је у децембру 2020. године одложена за наредну 2021. годину. У извештају и препорукама Поткомитета за акредитацију од 7-18. децембра 2020. године наводи се да је Поткомитет одлучио да одложи поступак реакредитације Заштитника грађана Републике Србије. Подкомитет је подсетио на примедбе које је изнео 2015. године, а које се односе на одредбе Закона о Заштитнику грађана која уређују поступак избора Заштитника грађана. Поткомитет за акредитацију је истакао да поступак избора, који је прописан законом, није у довољној мери инклузиван и транспарентан, а нарочито, да не предвиђа обавезно јавно позивање, односно расписивање конкурса, као и да не предвиђа спровођење ширег консултативног поступка подношења и разматрања пријава, селекције и избора.
Због свега наведеног, постоји очигледна потреба да се унапреди постојећи правни оквир који уређује положај, надлежност, поступак и друга питања од значаја за вршење овлашћења Заштитника грађана.
Рад на изради Нацрта закона о изменама и допунама Закона о Заштитнику грађана руководи се остварењем следећег општег циља: „Унапређена независност Заштитника грађана, као и унапређена ефикасност и ефективност у вршењу законом поверених овлашћења Заштитника грађана“. У контексту овако постављеног циља, у поступку унапређења правног оквира, сагледаће се следећа питања: унапређење поступка за избор Заштитника грађана; унапређење буџетско-финансијске независности Заштитника грађана; унапређење и стандардизовање правила која уређују поступак пред Заштитником грађана; унапређење ефективности поступка контроле над законитошћу и правилношћу рада органа управе; унапређење ефективности вршења овлашћења подношења инцијатива за доношење или измену прописа, као и давања мишљења у поступку доношења закона, других прописа и општих аката; унапређење ефективног вршења овлашћења Заштитника грађана у својству Националног механизма за превенцију тортуре; унапређење ефективности сарадње Заштитника грађана и Народне скупштине; постизање веће дистиктивности Заштитника грађана у односу на друге институције у правном поретку са типично омбудсманским својствима; стварање услова за ефикаснију сарадњу Заштитника грађана са покрајинским омбудсманом и омбудсманима у јединицама локалне самоуправе.
Посебна радна група припремила је Полазне основе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о Заштитнику грађана у облику прегледа одредаба које би требало мењати, допунити, односно додати у постојећи Закон. Полазне основе представљају први корак у поступку унапређења правног оквира и иницијални оријентир антиципираних законских промена.
Поштујући принципе транспарентног и инклузивног доношења прописа и консултовања јавности у раним фазама припреме текста законских измена и допуна, а у сврхе прикупљања коментара, примедби и предлога ради унапређења правног оквира, Министарство државне управе и локалне самоуправе започиње поступак јавних он-лајн консултација.
Заинтересована јавност своје ставове, примедбе и предлоге на Полазне основе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о Заштитнику грађана од 26. мартa 2021. године може послати на електронску адресу konsultacije.zakonzg@mduls.gov.rs до 9.априла 2021. године.
Овде можете преузети Полазне основе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о Заштитнику грађана од 26.03.2021. године.
Полазне основе су објављене и на порталу е-управе.