Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић оценио је на данашњем представљању Нацрта Закона о Централном регистру становништва да је то круна свега што је урађено у области дигитализације регистара, а што је започето доношењем Закона о општем управном поступку 2016. године.
Јавна расправа о Нацрту закона о Централном регистру становништва
“Тада је уведена обавеза размена докумената између служби управе, уместо да исте доносе грађани, којима је обећано да ће управа „сваким кораком ићи даље од оне која је била препозната по дугим редовима, папирима, нелогичним трошковима, по томе да је трошила и време и живце и томе да је увек фалио један папир“, рекао је министар.
Он је нагласио да је од тада направљен низ корака који су водили ка стварању Централног регистра становништва, свеобухватне евиденције са свим подацима о грађанима.
„Спајањем свих података у једну електронску базу, овлашћени службеници ће моћи по службеној дужности да прибаве податке за услуге грађанима из 11 различитих евиденција и тако далеко брже, лакше, јефтиније да заврше цео поступак“, рекао је Ружић и додао да је план да предлог овог закона буде усвојен у Скупштини Србије до краја године, како бисмо започели са брзом имплементацијом у наредној години, за шта је Канцеларија за ИТ и еУправу већ успоставила неопходну хардверску инфраструктуру.
Министар је казао да ће софтверска инфраструктура бити успостављена и тестирана током 2019. године.
„Ово ће бити први пут да се 11 евиденција смештају у јединствени регистар и представља у софтверском смислу посебан изазов за стручњаке Министарства, Канцеларије за ИТ и еУправу, али и за пет институција која сада воде ове регистр (МУП, МДУЛС, ЦРОСО, РГЗ и ЛПА)“, рекао је Ружић, и додао да је то прилика да наша ИТ заједница потврди лидерску улогу у региону када је у питању еУправа и ИТ сектор.