Povodom izjave Sindikata Srbije: «Novi zakon ugoržava pola miliona ljudi u javnim službama», ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić izneo je da su navodi netačni i to iz sledećih razloga:
Navedeni zakon pripreman je uz široke konsultacije sa reprezentativnim sindikatima u javnim službama u cilju postizanja što većeg konsenzusa u definisanju prava i obaveza zaposlenih. „Dijalog nije trajao 20 dana, već duže od šest meseci, i sa sigurnošću mogu reći da je doprineo definisanju mnogih odredbi zakona“, rekao je Ružić dodavši da su uvažene specifičnosti pojedinih javnih službi i nivo prava koji je dostignut u posebnim zakonima, a koji je u prethodnom periodu realizovan u saradnji sa reprezentativnim sindikatima.
Takođe, ostavljeno je značajno mesto kolektivnim ugovorima kojima se može, u saradnji sa reprezentativnim sindikatima, precizirati ili definisati široki korpus prava zaposlenih uvažavajući osobenosti delatnosti i radnopravni položaj zaposlenih u pojedinim javnim službama.
Ministar podseća da je Socijalno-ekonomski savet u svom izjašnjenju na Nacrt zakona ukazao da nije postignut potpuni konsenzus, ali da Zakon daje značajan doprinos ujednačavanju prava zaposlenih posebno u delu koji se odnosi na primanja, dok se nekim institutima postiže veća pravna sigurnost i veća prava zaposlenih i njihova zaštita, te i da je postignut značajan doprinos učešćem sindikata u ovim razgovorima, kroz formulisanje mnogih odredbi zakona koji su doveli do njegovog unapređenja. Kao tačne navode, ministar naglašava da jeste da u navedenim razgovorima nisu učestvovali predstavnici sindikata kulture, a da su sindikati prosvete tražili izuzimanje iz zakona i njegovo povlačenje iz procedure.
Ovim zakonom, ističe Ružić, uređuje se radnopravni status i plate zaposlenih u javnih službama i uspostavlja se sistem radnih odnosa u javnim službama zasnovan na zaslugama i uvodi se funkcija upravljanja ljudskim resursima kroz obavezne institute kojima se ona ostvaruje (planiranje kadrova, konkursni postupak, vrednovanje rezultata rada i dr).
Zakonom se uspostavlja sistem vrednovanja radne uspešnosti, čiji je cilj da doprinese uspostavljanju kvalitetnog, blagovremenog i efikasnog izvršavanja ciljeva i zadataka javne službe.
Vrednovanjem radne uspešnosti zaposlenog uspostavljaju se uslovi za napredovanje kroz platne razrede po osnovu radne uspešnosti iznad očekivane, rekao je ministar. Kao primere navodimo procenu radnih i stručnih sposobnosti za obavljanje poslova radnog mesta zaposlenog na probnom radu; pravilno odlučivanje o upućivanju zaposlenih na stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje; izricanje mera za neostvarivanje rezultata rada u skladu sa zakonom i odlučivanje o drugim pravima i obavezama zaposlenog. Zbog blagovremene, potpune i pravilne primene odredba Zakona koje se odnose na vrednovanje radne uspšenosti, predviđen je period od dve godine za uspostavljanje ovog sistema i donošenje podzakonskog akata neophodnog za dalju implementaciju vrednovanja.
Kao netačne navode, ministar ističe one koji se odnose na mogućnost poslodavca da zaposlenog bez njegove saglasnosti premesti na radno mesto udaljeno do 50 km od mesta stanovanja. Naime, navedeno rešenje već uspostavljeno Zakonom o radu kojim je utvrđeno da se ne traži sagasnost zaposlenog za premeštaj za maksimalnu udaljenost od 50 km u odnosu na mesto rada na kojem je zaposleni radio pre premeštaja.
Netačni su navodi u vezi različitih cena rada. Cilj uspostavljanja ujednačenog i finansijski održivog sistema plata u javnim službama, postiže se ovim zakonom kroz primenu osnovice koja se utvrđuje u skladu sa sistemskim zakonom o platama, čime se doprinosi ujednačavanju sistema, uz istovremeno uvažavanje specifičnosti u pogledu finansijskih mogućnosti i stvaranja uslova za odgovorno upravljanje sredstvima budžeta kojima se raspolaže.