Други стручни скуп у оквиру пројекта које је Министарство државне управе и локалне самоуправе покренуло са Центром за примењене европске студије, одржан је данас у Палати Србија. Скуп је био посвећен реформи здравственог система у Србији и припремљен је у сарадњи са Министарством здравља. На скупу је, пре свега, истакнут значај везе између реформе јавне управе и реформе здравственог система, које обе морају да доведу до побољшања квалитета јавних услуга уз оптимално коришћење ресурса и модернизацију система.
Потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе др Кори Удовички истакла је своје задовољство што је на скупу препозната потреба за променама, посебно елементима неопходним за њих и додала да један од већих проблема лежи у капацитету за промене. Проф. др Берислав Векић изразио је очекивање да ће овај скуп дати смернице за будуће реформе које треба да спроведе Министарство здравља и да оне морају довести до ефикаснијег и одрживог здравства. „Праве реформе здравства нема без реформе у економији“, нагласио је Векић.
Представници Светске банке представили су функционалну анализу сектора здравства и посебну пажњу усмерили на трошкове овог сектора. „Србија је, у поређењу са европским земљама, међу онима које троше највећи део свог БДП-а на здравство“, рекао је Тимоти Џонсон. Он је нагласио да је неопходно више радити на промоцији здравља и превенцији болести, као и да треба значајно унапредити структуру финансирања здравствених услуга. „Уместо да плаћамо болнице по броју кревета, треба то чинити по броју услуга“, навео је Џонсон као пример и додао да Србија има велики број болница, али да је већи проблем у слабој вези између примарне и секундарне здравствене заштите. Навео је, такође, да потенцијал за бољу организацију посла и већи квалитет услуга лежи у бољем коришћењу дневних болница, као и да је неопходно обезбедити посебну здравствену заштиту за стара лица, посебно имајући у виду да највећи део лежећих пацијената по болницама управо припада овој групи грађана и да смо нација која стари.
Фернандо Монтенегро Торес из Светске банке је казао да највећи део расхода за здравство одлази на зараде запослених, међу којима велики удео чини немедицинско особље (чак 24%, у поређењу са ЕУ просеком од око 10%). Векић је нагласио да се на смањивању немедицинског особља већ ради, као и да је управо овај кадар посебно идентификован у процесу рационализације.
Присутнима се обратила и Маријана Несковска из македонског Министарства здравља, како би представила пример добре праксе – предности интегрисаног информационог здравственог система. Она је нагласила да међу највећим предностима јесте централизација свих података, њихова транспарентност и доступност, као и лакше заказивање прегледа пацијената и бољи увид у опрему.
Током дискусије покренуто је и питање приватизације рехабилитационих центара, потребе за допунским осигурањем пацијената и препуштање немедицинских услуга приватном сектору, али и укључивање приватног сектора у пружање одређених медицинских услуга.
Учесници скупа закључили су да је за успех реформе здравственог система неопходно јачање сегмента промоције здравља и превенције болести, постепено укључивање приватног сектора, јачање капацитета за управљање променама уз специјализоване обуке за запослене, као и реформисање система финансирања здравства.
Ови скупови, консултативног карактера, имају за циљ идентификовање приоритетних области реформе, у кључним секторима јавне управе: државна управа, локална самоуправа, здравство, осигурање и правосуђе. На овај начин, Министарство је покренуло један нови вид стручних дискусија са заинтересованим странама који ће довести до креирања нове визије и стратешких циљева у различитим областима управе. Више о самим скуповима прочитајте на http://mduls.gov.rs/zajedno-u-promene.php