Centralni registar stanovništva je veoma značajna novina u sistemu moderne i efikasne države i on će povezati i objediniti na jednom mestu podatake o građanima iz 13 različitih službenih evidencija, koje sada vode različite institucije kroz šest baza, izjavio je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.
On je u Skupštini Srbije predstavio Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva i istakao da će se donošenjem ovog Zakona stvoriti pravne pretpostavke za uspostavljanje i vođenje Centralnog registra stanovništva do septembra 2020. godine.
Centralni Registar stanovništva objediniće podatke kao što su registar matičnih knjiga, evidencije o državljanstvu, evidencije o matičnim brojevima građana, evidencije prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu, evidencije o ličnim kartama, evidencije o putnim ispravama, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, evidencije poreskih obveznika, evidencije o strancima.
Ovaj registar, kako je istakao, biće koncipiran kao izvedeni registar u koji će se „prelivati“ podaci iz izvornih evidencija. Bitno je istaći da će u njemu nalaziti samo poslednji preuzeti podaci, dok će se istorijat promene podataka čuvati u izvornoj evidenciji.
„Građani moći da provere svoje podatke i ukoliko uoče neko neslaganje, moći da obaveste Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ili izvorni organ radi preuzimanja mera za ispravku podatka i u svakom slučaju da dobiju povratnu informaciju“, rekao je Ružić.
Kako je rekao, ovo je prvi put da će se podaci o građanima koji su od značaja za ostvarivanje njihovih prava naći u okviru jedne jedinstvene, centralizovane i pouzdane državne baze podataka koja sadrži tačne i ažurne podatke o stanovništvu Republike Srbije u elektronskom obliku.
Korišćenje podataka iz ovog registra biće besplatno, a građani u postupcima pred organima, prilikom ostvarivanja svojih prava, neće imati troškove niti će svoje vreme trošiti na pribavljanju takvih dokumenata, već će to država činiti za njih.
„Sve ovo će za krajnji cilj imati da svaki naš građanin bude zadovoljan uslugama različitih institucija, što i predstavlja cilj reforme javne uprave – uprava koja je servis građana i privrede. Jednako važno je da ovo predstavlja i jeftiniji rad za državu, jer će organi preuzimati podatke iz ove baze bez ikakvih troškova.“, rekao je ministar Ružić.
Vođenje Centralnog registra stanovništva stavljeno je u nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Za bezbednost podatka na najvišem nivou biće zadužena Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
Podzakonskim aktom koji će biti donet u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu Zakona, bliže će se urediti pitanja neophodna za uspostavljanje i vođenje ovog registra – način preuzimanja, razmene podataka, pristupa i zaštite podataka u Registru, kao i druga tehnička pitanja.