U Srbiji su obezbeđeni svi uslovi za nesmetano ostvarivanje prava na upis u matičnu knjigu rođenih, a rešenja problema pravno nevidljivih lica koja su primenjena prepoznata su kao model dobre prakse u zemljama regiona, ali i šire.
Pojavom apatridije u Srbiji najviše su pogođene nacionalne manjine Romi, Aškalije i Egipćani, kao i interno raseljena lica sa Kosova i Metohije. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u okviru svoje nadležnosti u oblasti matičnih knjiga, već duži niz godina, uz aktivnu podrška UNHCR i u saradnji sa Zaštinikom građana i ostalim relevantnim institucijama i nevladinim sektorom, sprovodi aktivnosti koje na sistemski način uređuju ova pitanja.
Omogućeno je nesmetano ostvarivanje prava na upis u matičnu knjigu rođenih, jer ovo pravo je osnov za ostvarivanje ne samo prava iz ličnog statusa, već i svih ostalih socijalnih, ekonomskih, kulturnih i političkih prava ovih lica.
U Srbiji danas postoje mehanizmi da sva lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih to pravo mogu ostvariti saglasno Zakonu o matičnim knjigama ili u postupku utvrđivanja vremena i mesta rođenja.
U tom smislu, svaka država, pa i Srbija pretenduje da ima jasne i zakonom utvrđene podatke o ličnosti, a u cilju sprečavanja svake moguće vrste zloupotreba ovih službenih evidencija (npr. trgovine decom i ljudima).
Ovo posebno s obzirom na preuzete obaveze Republike Srbije u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.
Srbija je za postignuća u prevenciji i smanjenju broja lica bez državljanstva pohvaljena iu izveštaju Predstavništva UNHCR u Srbiji iz marta 2019. godine, gde su ocenjena kao izvanredna. Neka od rešenja koja su primenjena u Srbiji predstavljaju primere dobre prakse u drugim državama regiona i šire.
Pozitivna ocena stanja u oblasti ostvarivanja prava na upis u matičnu knjigu rođenih sadržana je u Godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2015. godinu, u kome se navodi da je „prema zaključcima sa trećeg seminara o Romima, održanog u junu, ostvaren dobar napredak u pogledu evidencije građana“, kao i da je „naknadna registracija neprijavljenih građana dovela do pada broja „pravno nevidljivih lica“, odnosno da su „pronađena sistemska rešenja za sprečavanje ponovne pojave takvih slučajeva u budućnosti“.
Širi tekst pročitajte OVDE.