Reforma sistema plata, reforma e-uprave državne i lokalne samouprave i podrška opštinama i gradovima kroz budžetski fond i partnerski odnos sa njima su tri prioriteta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, izjavila je danas ministarka Marija Obradović.
Deo velike reforme uprave i lokalne samouprave je Centralni registar stanovništa u kojem se nalaze podaci 13 službenih evidencija, među kojima su izvod iz matične knjige rođenih, umrlih, potvrda o državljanstvu, različite potvrde poreske administracije i sve ono zbog čega se ide na šaltere.
Obradović očekuje da će u martu-aprilu Centralni registar stanovništva biti aktiviran i da će sve institucije moći da povlače podatke, što znači da se prestaje sa odlascima na šaltere.
Primera radi, ako se prijavljujete za konkurs na posao ili imate bilo koji upravni postupak, nema potrebe da prikupljate brojnu dokumentaciju već ćete jednostavno preko e-portala i Centralnog registra stanovništva zatražiti dokument koji će država poslati u elektronsko sanduče.
„Građani treba da budu svesni da postajemo moderna državna uprava i lokalna samouprava, a glavni zadatak ovog ministarstva je da bude što kvalitetniji servis građana i privrede”, kaže Obradović u intervjuu za Tanjug.
Ministarka je nedavno pozvala građane da provere svoje podatke u bazi Centralnog registra stanovništva i za 45 dana koliko je aktivan, do sada mu je pristupilo 2.500 građana. Od ukupnog broja prijavljenih je, kaže, njih 330 zatražilo da se podaci promene, a 20 odsto nigde nije bilo evidentirano, pa su sada prvi put upisani.
“Zamolili smo građane da provere svoje podatke, jer treba ukrstiti podatke iz 13 evidencija. Još uvek je sve to komplikovana procedura zbog zaštite podataka, jer bilo bi neozbiljno da se samo na osnovu korisničkog imena i lozinke omogući pristup”, objasnila je Obradović.
Zbog toga je ministarka još jednom zamolila građane da odu do šaltera pošta i poreske administracije kako bi dobili parametre na osnovu kojih će se priključiti, i dalje nastaviti komunikaciju sa državom, preko elektronskog sandučeta.
Ona je podvukla da je bezbednost informacija na prvom mestu i da se ceo proces sprovodi po visokim evropskim i svetskim standardima.
Kada je reč o budžetskom fondu za lokalne samouprave, Obradović kaže da svakog četvrtka razgovara sa predsednicima opština i gradonačelnicima da spremno dočekaju konkurs.
“Početkom januara ćemo poslati poziv za apliciranje da opštine mogu da se prijave, a sada ih pripremamo za taj trenutak, jer ako žele neki ozbiljan projekat da finansiramo, moraju da imaju pripremljenu dokumentaciju”, navela je ona.
Prema njenim rečima, budžetski fond za lokalne samouprave MDULS-a po Nacrtu budžeta za 2021. godinu iznosi 460 miliona dinara, dok je realizacija poslednjeg budžzeta bila 260 miliona dinara. I tu je plan, kako kaže, bio veći, ali ga je Kovid poremetio.
Obradović napominje da se može dogoditi i da u narednoj godini Korona virus poremeti planove, da ne može da se pristupi tom novcu, jer ukoliko mora da se bira između rasvete i borbe protiv kovida, jasno je gde novac mora otići.
„Pitanje je i kako će se puniti budžet sledeće godine, to niko u svetu ne može da kaže. Nije to samo pitanje srpske ekonomije“, kaže Obradović i objašnjava da se novcem iz budžetskog fonda finansiraju različite stvari, od završetka vrtića, škola, domova zdravlja, bioskopa, uređenja trgova, postavljanja rasvete, a pomažu se i različite manifestacije koje sada nisu prioritet zbog zabrane okupljanja.
„Imamo lokalne samouprave poput Beograda koji imaju veći budžet od ministarstva i teško da mi Boegradu možemo pomoći. I Niš može da funkcioniše bez nas, ali ima manjih opština i gradova kojima je naša pomoć važna.
Obradović kaže da se podstiče međuopštinska saradnja i realizacija projekata poput vodovodne i kanalizacione mreže, navodeći da su to projekti koji mogu da opslužuju više opština.
„Naša finansijska pomoć ne može da se poredi sa fondovima Ministarstva privrede ili Ministarstva građevinarstva ili energetike, ali je suština da podstaknemo i pomognemo samoupravama da rešavaju probleme“, ističe Obradović.
Pored projekata koji se tiču infrastrukture, Ministarstvo je, kaže Obradović, posvećeno i unapređenju reforme lokalne samouprave, i tu se radi na jedinstvenom upravnom mestu.
Reč je o šalteru u opštini gde građani ili privreda prijave problem, a na zaposlenima u upravi je da to razvrstavaju.
„Na svemu tome se radi nekoliko godina unazad, ali ću snažno sa svojim saradnicima nastaviti na svim tim projektima“, poručila je Obradović.
Ministarka, u vezi sa reforom sistema plata, podseća da je u januaru 2021. godine trebalo da krene primena platnih razreda, ali da nije suština da se krene u implementaciju, a da institucije nisu spremne, odnosno napominje da utvrđivanje finansijskih efekata početka primene platnih razreda još uvek nije do detalja određeno.
„Možda nije politički pametno da se kaže, ali mi je važnije od toga da građani razumeju. Za primenu platnih razreda potrebna je politička volja i novac. Politička volja u ovom trenutku nije upitna, ali naš budžet sada to ne dozvoljava“, kaže Obradović.
Ona je istakla da u prethodnih godinu dana nije zaustavljen proces pripreme za implementaciju koji podrazumeva razgovore sa sindikatima i drugim važnim faktorima akterima i primećeno je da ima tačaka koje treba promeniti.
Bolje je, kaže, da se to sada ispravi, jer država nije u mogućnosti da u situaciji Kovida krene sa primenom platnih razreda.
„Za nekoliko dana ulazimo u parlament gde ćemo odložiti primenu platnih razreda za godinu dana, odnosno primena neće početi januara 2021. godine već januara 2022.godine, a u ovih godinu dana ćemo sa sindikatima i ključnim akterima videti šta možemo da promenimo“, rekla je Obradović. Kako je istakla platni razredi su pored reforme e-uprave i podrške lokalnim samouprava nešto na čemu radi dan-noć.
Foto Tanjug
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u ovom trenutku nema dovoljno činjenica na osnovu kojih bi moglo da utvrdi ko je zastupnik Demokratske stranke, kaže ministarka Marija Obradović i dodaje da je na potezu Zoran Lutovac koji treba da dostavi dopunu dokumentacije.
„Proces je tačno definisan i sve zaintresovane strane su redovno obaveštavane i učestvuju u procesu različitim dopunama dokumentacije“, rekla je Obradović za Tanjug.
Ona je dodala da se sve odvija u predviđenim rokovima i da su oni rokovi koji su se pojavljivali u medijima bili manje-više proizvoljni.
„Svako ko bi rekao da nismo ispoštovali procedure u ovom procesu, kao i u svakom drugom bio bi neozbiljan. U ovom trenutku mislim da je Lutovac na potezu i da on treba da dostavi određenu dokumentaciju“, istakla je Obradović.
Ona je primetila da nijedna strana nikada nije rekla da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave kasni u procesu, navodeći da je za nju kao ministra važno da se apsolutno ispoštuje procedura.
„Moje članstvo u stranci neće ni u kojoj meri rezultirati na krajnji ishod“, poručila je ministarka i potpredsednica SNS.
Na pitanje koji su to rokovi i kada se može očekivati da će ministarstvo doneti odluku, Obradović napominje da ne može u ovom trenutku da kaže precizno, jer se čeka datum u kojem će dobiti dopunu dokumentacije od Zorana Lutovca.
Obradović je, komentarišući aktuelnu političku situaciju i najavljeni međustranački dijalog uz posredovanje evroparlamentaraca, rekla da taj dijalog treba da se vodi u parlamentu i da ne vidi drugo mesto za to, a na zahteve dela opozicije za formiranje takozvane „prelazne vlade“ odgovara da je vlada nešto o čemu se razgovara posle izbora.
„Parlament je mesto gde možemo da vodimo međustranački dijalog. Ulica nikako. To je nešto što nije lice Srbije u 21. veku, a opozicija…Znate kako, kada se hvatate u kolo, u noge se uzdate…Moraju da budu ozbiljni“, poručila je Obradović.
Na pitanje šta očekuje u dijalogu, hoće li se menjati izborni uslovi i da li smatra da ih treba menjati, Obradović navodi da je u ovom trenutku posvećena izvršnoj vlasti i da, kako kaže, može samo da čeka da vidi šta će reći akteri iz parlamenta.