Optimizacija javnog sektora

Javna uprava Republike Srbije se reformiše od 2004. godine, ali osnovni cilj – obezbeđivanje neophodnog pravnog okvira za delovanje sistema državne uprave i lokalne samouprave, ostvaruje se tek od 2014. godine. Paralelno, zbog posledica svetske finansijske krize, kao i dotadašnjeg neadekvatnog upravljanja kadrovskim i finansijskim kapacitetima u upravi, Vlada Republike Srbije pokreće i optimizaciju procesa i restrukturiranja, uređivanje zarada i obezbeđivanje finansijske discipline.

 

Odluka je bila da se započne sa daleko pažljivijim planiranjem potrebnih kadrova i svrsishodnom reorganizacijom kako bi se unapredile performanse i obezbedio veći kvalitet usluga koje, kao uprava, pružamo našim građanima i privrednicima, uz povećanje efikasnosti i produktivnosti.

 

Neophodno je bilo da optimizacija i modernizacija javne uprave teku racionalno, transparentno i odgovorno, uz podršku svih relevantnih državnih i društvenih aktera, a pre svega, građana, koji na taj način direktno učestvuju u procesu reformi i stvaranju demokratskog društva.

 

Srpske finansije su već decenijama bile preopterećene prevelikim ukupnim troškovima države, ali je još veći problem loša struktura, te je na osnovu analiza zaključeno da postoji značajan potencijal da se boljom disciplinom i organizacijom posla, kao i modernizacijom, troškovi rada smanje, a fleksibilnost rada i učinak države povećaju.

 

Iako je Fiskalna strategija za 2015-2017 predviđala smanjenje broja zaposlenih po 5% u svakoj od tri godine, analize su pokazale da se takva odluka ne čini ni neophodnom, ni preporučljivom. S jedne strane, pored smanjenja broja zaposlenih, postoji i prostor za dodatno smanjenje prosečnog troška po zaposlenom, bez dodatnog smanjenja plata. S druge strane, iako je ukupan broj zaposlenih u opštoj državi veći od održivog za Srbiju, ovaj broj nije veliki u poređenju sa drugim zemljama – veći problem je, pak, neravnomerna raspoređenost zaposlenih. Naime, pored viškova, postoje i izraziti manjkovi, te se ovaj problem mora rešavati kako bi se država osposobila da pruža neophodne usluge građanima i privredi, kao i podršku evropskim integracijama.

 

Proces racionalizacije započet je:

  • sređivanjem, čišćenjem i obradom podataka iz Registra zaposlenih radi obezbeđivanja pouzdanijih i tačnijih podataka o broju zaposlenih u javnoj upravi
  • angažovanjem svih ministarstava na samostalnim analizama broja zaposlenih po resorima za koji su nadležni
  • detaljnim analizama strukture javnih finansija na osnovu funkcionalne klasifikacije za opštu državu u Srbiji, što je pružalo i osnov za međunarodno poređenje troškova po funkcionalnim klasama (obrazovanje, zdravstvo…)

 

Proces reforme javne uprave do 2014. nije sproveden na sistemski način. Pređašnja iskustva sa ishitrenim racionalizacijama broja zaposlenih su u dobroj meri proizvela smanjenje kapaciteta (usled linearnog smanjenja broja zaposlenih, bez prethodne podrobnije analize potreba). Racionalizacija broja zaposlenih, rađena posle 2014. godine, sprovedena je sistematično i strateški, kako bi se izbeglo dalje narušavanje kapaciteta javne uprave.

 

Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije. Sada je važno nastaviti sa kontrolisanim načinom kako se postignut nivo fiskalne konsolidacije ne bi ugrozio.