Prvo moramo da postignemo efikasnost i efektivnost, pa tek onda ostale principe reforme javne uprave, rekla je potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave dr Kori Udovički na panel diskusiji „Kako razumeti osnove reforme javne uprave u državama Zapadnog Balkana“, koja se održava danas u Briselu u organizaciji Centra za evropske politike. Ona je predstavljajući rezultate analize javne uprave, naglasila da je jedan od većih problema koji ograničava rad i razvoj Srbije upravo loša struktura i organizacija javne uprave kojom će se Ministarstvo na čijem je čelu baviti u narednom periodu.
„Ova vlada je zatekla veliki javni dug sa lošom strukturom i visokim subvencijama“, rekla je ona i dodala da se u poslednjih godinu dana napravio ozbiljan rezultat Vlade. Udovički je podsetila da su analize utvrdile da gledajući broj zaposlenih prema broju stanovnika nije veliki, ali jeste kada poredimo zaposlenost stanovništva i produktivnu sposobnost društva.
„Naš BDP ne može da izdrži toliku administraciju, ali nam je ona potrebna za reforme“, istakla je potpredsednica opisujući situaciju kao „začarani krug“. Dodala je da je srpska administracija, iako ne preglomazna, oslabljena vrlo lošom strukturom. „Negde imamo viškova, ali imamo i manjka, zato nam je potrebna reorganizacija i zamena neodgovarajućih profila novim, kao i povećanje zapošljavanja u nekim poslovima, kao što su inspekcijski nadzor i EU integracije“, rekla je ona prisutnima u sali Centra za evropske politike.
Milena Lazarević, viša programska menadžerka Centra za evropske politike, naglasila je na skupu da Srbija ne može da priušti sebi da gubi toliko kvalitetnih kadrova iz javne uprave, naročito ako želi da bude sposobna da koristi strukturne fondove po pristupanju i ima koristi od članstva u EU.
„Države Zapadnog Balkana mogu puno da nauče jedna od drugih jer se suočavaju sa veoma sličnim problemima i izazovima u procesu pristupanja EU i reformi javne uprave“, rekla je Lazarevićka, naglašavajući da je Srbiji potrebna politika zadržavanja prioritetnih kadrova, posebno onih koji se bave evropskim integracijama i IPA fondovima, što je i zahtev iz Poglavlja 22 o regionalnoj politici u pregovorima.
Ona je navela primer zadržavanja prioritetnih kadrova koji se primenjuju u puno zemalja u regionu poput stipendija za službenike na EU univerzitetima sa obavezom rada u upravi na određeno vreme po završetku studija.