Kako do efikasnijeg i održivog zdravstvenog sistema u Srbiji

Drugi stručni skup u okviru projekta koje je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokrenulo sa Centrom za primenjene evropske studije, održan je danas u Palati Srbija. Skup je bio posvećen reformi zdravstvenog sistema u Srbiji i pripremljen je u saradnji sa Ministarstvom zdravlja. Na skupu je, pre svega, istaknut značaj veze između reforme javne uprave i reforme zdravstvenog sistema, koje obe moraju da dovedu do poboljšanja kvaliteta javnih usluga uz optimalno korišćenje resursa i modernizaciju sistema.

Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave dr Kori Udovički istakla je svoje zadovoljstvo što je na skupu prepoznata potreba za promenama, posebno elementima neophodnim za njih i dodala da jedan od većih problema leži u kapacitetu za promene. Prof. dr Berislav Vekić izrazio je očekivanje da će ovaj skup dati smernice za buduće reforme koje treba da sprovede Ministarstvo zdravlja i da one moraju dovesti do efikasnijeg i održivog zdravstva. „Prave reforme zdravstva nema bez reforme u ekonomiji“, naglasio je Vekić.

 

Predstavnici Svetske banke predstavili su funkcionalnu analizu sektora zdravstva i posebnu pažnju usmerili na troškove ovog sektora. „Srbija je, u poređenju sa evropskim zemljama, među onima koje troše najveći deo svog BDP-a na zdravstvo“, rekao je Timoti Džonson. On je naglasio da je neophodno više raditi na promociji zdravlja i prevenciji bolesti, kao i da treba značajno unaprediti strukturu finansiranja zdravstvenih usluga. „Umesto da plaćamo bolnice po broju kreveta, treba to činiti po broju usluga“, naveo je Džonson kao primer i dodao da Srbija ima veliki broj bolnica, ali da je veći problem u slaboj vezi između primarne i sekundarne zdravstvene zaštite. Naveo je, takođe, da potencijal za bolju organizaciju posla i veći kvalitet usluga leži u boljem korišćenju dnevnih bolnica, kao i da je neophodno obezbediti posebnu zdravstvenu zaštitu za stara lica, posebno imajući u vidu da najveći deo ležećih pacijenata po bolnicama upravo pripada ovoj grupi građana i da smo nacija koja stari.

Fernando Montenegro Tores iz Svetske banke je kazao da najveći deo rashoda za zdravstvo odlazi na zarade zaposlenih, među kojima veliki udeo čini nemedicinsko osoblje (čak 24%, u poređenju sa EU prosekom od oko 10%). Vekić je naglasio da se na smanjivanju nemedicinskog osoblja već radi, kao i da je upravo ovaj kadar posebno identifikovan u procesu racionalizacije.

Prisutnima se obratila i Marijana Neskovska iz makedonskog Ministarstva zdravlja, kako bi predstavila primer dobre prakse – prednosti integrisanog informacionog zdravstvenog sistema. Ona je naglasila da među najvećim prednostima jeste centralizacija svih podataka,  njihova transparentnost i dostupnost, kao i lakše zakazivanje pregleda pacijenata i bolji uvid u opremu.

Tokom diskusije pokrenuto je i pitanje privatizacije rehabilitacionih centara, potrebe za dopunskim osiguranjem pacijenata i prepuštanje nemedicinskih usluga privatnom sektoru, ali i uključivanje privatnog sektora u pružanje određenih medicinskih usluga.

Učesnici skupa zaključili su da je za uspeh reforme zdravstvenog sistema neophodno jačanje segmenta promocije zdravlja i prevencije bolesti, postepeno uključivanje privatnog sektora, jačanje kapaciteta za upravljanje promenama uz specijalizovane obuke za zaposlene, kao i reformisanje sistema finansiranja zdravstva.

Ovi skupovi, konsultativnog karaktera, imaju za cilj identifikovanje prioritetnih oblasti reforme, u ključnim sektorima javne uprave: državna uprava, lokalna samouprava, zdravstvo, osiguranje i pravosuđe. Na ovaj način, Ministarstvo je pokrenulo jedan novi vid stručnih diskusija sa zainteresovanim stranama koji će dovesti do kreiranja nove vizije i strateških ciljeva u različitim oblastima uprave. Više o samim skupovima pročitajte na http://mduls.gov.rs/zajedno-u-promene.php