REFORMA OBRAZOVNOG SISTEMA PREMA BUDUĆIM VREMENINA, NE DANAŠNJICI

Na četvrtom skupu u okviru projekta stručnih skupova “Država po meri građana“, koji organizuje Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, govorilo se o reformi obrazovnog sistema. Uz jasnu poruku da bez kvalitetnog obrazovnog sistema nema intelektualnog kapitala i radno sposobne nacije, što je preduslov socijalnog i ekonomskog razvoja, učesnici su se usaglasili da stoga reforma obrazovnog sistema treba da bude proces kontinuiranog unapređenja.

 

Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave dr Kori Udovički naglasila je da je potrebno dobro analizirati resurse koje ulažemo u prosvetni sistem, imajući u vidu da oni nisu puno niži od uporednih zemalja u Evropskoj uniji. „Ipak, rezultati se dosta razlikuju“, naglasila je ona.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić poručio je da je Strategija razvoja obrazovanja nastala u drugačijim vremenima nego što su to danas i da su se okolnosti znatno promenile. „Potrebno je uskladiti aktivnosti prema budućim vremenima, a ne današnjim stanjem i dobro proceniti u kom smeru želimo da se Srbija razvija, pa onda obrazovanje“, istakao je Verbić.

Predstavnici Svetske banke prikazali su učesnicima strukturu obrazovnog sistema i naglasili da iako se već godinama održava određeni kvalitet obrazovanja, obrazovni sistem nije prilagođen vremenu u kome živimo i potrebama današnjeg društva.

Precizne procene potrošnje u oblasti obrazovanja se razlikuju, ali jedna od novijih je 4,7% BDP-a, što je 8-10% niže od proseka u EU od 5,2%. Od tog iznosa, relativno visok procenat – 70% u poređenju sa 60% u EU – odlazi na plate, a u primarnom i sekundarnom obrazovanju, procenat je još i veći i iznosi 90%. Čak i kada imamo to u vidu, plate u sektoru obrazovanja u Srbiji su oko 30% niže nego bilo gde u javnom sektoru, što, uz činjenicu da se kadrovske norme postavljaju na osnovu broja časova i činjenicu da srazmera učenika i nastavnika u Srbiji jeste viša nego u drugim zemljama u EU, ukazuje da je potrebnije usredsrediti se na poboljšanje rezultata nego na pronalaženje načina za uštede, u nastojanjima da se građanima Srbije obezbede bolji obrazovni rezultati za njihov novac od poreza.

U nastavku stručnog skupa učesnici su diskutovali o brojnim aspektima, prednostima i slabostima obrazovnog sistema u Srbiji, a rasprava je organizovana oko nekoliko grupa pitanja, od kojih su najznačajnija bila pitanja ideologije, upravljanja i finansiranja u obrazovanju.

Kada je o ideologiji reč, mogli su se čuti komentari da bi obrazovanje trebalo da se prilagodi postojećem, građansko – kapitalističkom poretku. Takođe, istaknuto je da u novom sistemu i dalje rade ljudi koji su proizvod nekog starog, prevaziđenog ustrojstva i da predrasude predstavljaju kamen spoticanja.

Jedna od konkretnih dilema koja je istaknuta bio je primer upisa na srpske visokoškolske ustanove: da li je svrsishodnije rukovoditi se interesima pojedinaca i forsirati karijerni pristup ili se treba orijentisati na potrebe društva prilikom određivanja kvota?

Kod teme upravljanja, podvučena je neophodnost razotkrivanja pojedinačnih interesa koji nemaju direktne veze sa obrazovanjem. Čuli su se i argumenti i za i protiv povećanja kapaciteta zaposlenih u obrazovanju u jedinicama lokalnih samouprava, a posebno je istaknuto da je potrebno uspostaviti balans između republičkog, lokalnog i školskog nivoa u smislu dobrog rukovođenja. Jačanje školskih uprava je identifikovano kao potencijalni prioritet, ali da moraju postojati i mehanizmi pritiska ali i podrške.

U pogledu finansiranja obrazovanja je istaknuta zanimljiva hipoteza: da li bi se nastavni učinak i rezultat popravio za 20%, ako bi se plate nastavnika povećale za 20%? Diskutanti su izneli da ulaganje u obrazovanje mora biti povezano sa konkretnim ishodom i projektovanim rezultatom. Takođe, navedeno je da je potrebna jasna kontrola i praćenje na koji način se troši novac obezbeđen za finansiranje obrazovanja.