Srbija će i pre cilja upisati sve u matične knjige

Cilj je da se do 2024. godine u svetu iskoreni apatridija, a Srbija je u ovoj oblasti napravila veliki pomak i ovaj cilj biće brzo ostvaren, jer podaci pokazuju da je oko 700 pripadnika romske nacionalne manjine ostalo neupisano u matične knjige, rečeno je danas na potpisivanju sporazuma o nastavku saradnje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitinika građana i UNCHR-a u Srbiji.

 U cilju sprečavanja nastanka rizika od apatridije, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, Zaštitnik građana Zoran Pašalić i šef Predstavništva Agencije UN za izbeglice Hans Fridrih Šoder potpisali su danas Sporazum o razumevanju o daljoj saradnji na sagledavanju eventualnih problema pripadnika romske nacionalne manjine u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih i drugih prava iz ličnog statusa.

Ružić je naveo da je upis u Matičnu knjigu rođenih preduslov za ostvarivanje svih drugih prava, kao što je socijalna i zdravstvena zaštita i dodao da je regulisanje ovih prava prvi korak u sprečavanju svakog rizika od apatridije.

Ružić je podsetio da je 2012. godine potpisan prvi sporazum i da je tokom njegove četvorogodišnje realizacije u potpunosti rešeno pitanje upisa građana, pre svega romske dece u matičnu knjigu rođenih.

„Ranije je bio fokus na upisu romske dece, a sada će biti fokus na majkama kako bi se rešavao i njihov pravni status“, istakao je Ružić i dodao je da u 21. veku ne smemo da dozvolimo da naši građani nemaju lična dokumenta.

„Imajući u vidu rezultate prethodnog Sporazuma o razumevanja koji su zajednički sprovodili Zaštitnik građana, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i UNHCR od 2012. do 2016. godine, smatram da je potpisivanje novog Sporazuma pravi način da se reše preostala pitanja koja se tiču rešavanja statusnih pitanja koja najčešće pogađaju one najosetljivije, odnosno pripadnike romske nacionalne manjine. Podaci govore o tome da i dalje ima građana i dece koji su za sistem nevidljivi, što je razlog da Zaštitnik građana nastavi sa praćenjem stanja u oblasti upisa u matične knjige i ličnih dokumenata“ rekao je zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Prepoznavši problem nedostatka ličnih dokumenata, Republika Srbija od 2012. godine ulaže intenzivne napore da se otklone problemi koji se odnose na nedostatak ličnih dokumenata za posebno osetljive pripadnike društva. Zajedničkim naporima svih relevantnih državnih institucija, Republika Srbija je uvela i sprovela niz zakonodavnih promena da bi olakšala postupak upisa u matičnu knjigu rođenih i izdavanja ličnih dokumenata. Prema procenama, broj osoba izloženih opasnosti od apatridije smanjen je sa 30.000 u 2010. godini na oko 2.000 osoba u 2019. Od 2004. godine, kroz različite projekte besplatne pravne pomoći koje je finansirala i Agencija za izbeglice UN-a, upis u odgovarajuće matične evidencije omogućen je za 5.549 osoba. UNHCR je takođe podržao izdavanje 34.083 ličnih karata i 150.620 uverenja iz različitih matičnih evidencija.

Potpisujući Sporazum koji reguliše dalju saradnju u ovoj oblasti danas, Hans Fridrih Šoder, šef Predstavništva Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija u Srbiji rekao je: „Ove godine kada obeležavamo 30. godišnjiocu Konvencije o pravima deteta, Agencija UN za izbeglice sa posebnim zadovoljstvom nastavlja našu uspešnu tripartitnu saradnju u cilju obezbeđenja upisa u matične knjige sve dece rođene na teritoriji Republike Srbije, uključujući i one čijim roditeljima nedostaju lična dokumenta ili koji nemaju pravni status. Važan korak u globalnoj kampanji za iskorenjivanje apartidije upravo i jeste da sva deca budu upisana u matične knjige rođenih i knjige državljana“.

Republika Srbija je potpisnica Konvencije o pravnom položaju lica bez državljanstva iz 1954. godine, Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine kao i Konvencije o pravima deteta.